Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 463 грам заједничког рада. што се ноказало и у доста различном држању западних и јужних Словена. Међу западним Словенима ирву су }>еч наравно водили Меси и они су свој циљ хтели да ностигну више путем дипломатисања и преговарања с бечком владом, а мање путем револуције и оружаног устанка: како је бечка влада била у теснацу и у забуни и налазила да јој вал>а добити времена предусретљивошћу и поиуштањем у Бечу, Пешти и Прагу, то су п Чеси умирени концесијама1) и нису налазили разлога да се даље буне. Пољаци и Малоруси у Галицији нису могли међу собом да се сложе, а осим тога је пољско нлемство морало да скрива своје националне сепаратистичке тежње због дубокога социјалнога расцена између њега н селмгчкога реда. коме племство није могло да верује а без којега се није могло помишљати на отворену борбу с централном бечком владом. Осим тога се морало узети у обзир и то, да је отпочела концентрација руских труна на граници. И тако је збиља цео покрет западних Словена, а носебице Чеха, вођен пером и мастилом, путем штампе п парламентисања н од самога је почетка држао се девизе о потребном одржању Аустрије. Какво је било држање јужних Словена? Они су г. 1848. у јачој и одсуднијој форми само наставили ону борбу, коју су већ и пре тога водили против велико-маџарских претензија, али тако исто с Маџарима заједно и против бечког Метерниховог система. Сирингер има иотпуно ираво, да ни хрватски ни српски нокрет у почетку нису имали неко пресудно династички-аустријско обележје: и ако је међу јужним Словенима и Маџарима, услед већ номенутих догађаја последњих година. владаојак антагонизам, ипак је основна жица у њиховом расположењу била у највећој ирезривој одвратностпнрема Немштини. Први сигнал за јужно-словенски покрет дали су Хрвати. јер се спор између угарског сабора и загрепске „генералне конгрегације“ као тешко наслеђе из прошлих времена еаевим природно пресадио и нренео и у ново време и у општем узбуђењу г. *)*) Патентом од 8. априла 1848. г.