Delo

98 Д Е Л 0 Ово ново познанство толпко заузе Озберна, да се он ни пз далека опако често нпје више састајао са Добеном. У друштву и у батаљону Ђорђе га се клонпо, и, као што смо виделн ннје волео оне прндике, које му је старнји другар вољан био читати. Ако су његовп неки н некп поступцп чинили да Добеи постане претерано озбиљан п хладан, иашто би било потребно говорнтн о том са Ђорђем, који је и поред великпх бркова и још већег мњења о својој великој ценн бшо још жут око кљуна? И тако, ако Добен ириликом похода својнх дому Ђорђевому , ннје увек био срећаи виђагп сс са њим. њему је бар било уштеђено нсколнко горкпх треиутака са некориснога разговора. Паш је иознаинк Ђорђе у пуном јеку ужпвао сластп, које му је пружало Тржиште људскпх таштина. Није ни сам Дарије у своје време имао тако сјајпу пратњу, каква је иоворка 1815-те годппе ишла за војском Дуке Велпигтона у Низоземску. нити се тако играло и гостпло, гако рсћи, у очн саме борбе. Посталаје псториском већ извесна забава, коју је прнредила нека племешгга војвоткиња у Бриселу 15 Јупа горе речене годнне. То је паелектрнсало бнло сав Брисел, и .ја сам слушао од дама, које су се тада тамо деспле да се њихов нол иише разговарао п занимао тнме, него лн п сампм, иенријатељем, којп је нећ био пред њпма. Тако се беху развнлс борба, сплетке и мољакање да се дође до улазннце за ту забаву, како то само жене у Енглеској умеју, да бп биле примљсне у друштво велпкаша својега народа. Џон п г-ђа 0’Даудова, којп су погинули билп да буду иозванп, узалуд се мучнше да дођу до улазннцс. Алп су они други нанш позпаници били срећннји у том. Јер, на пример, Ђорђе добн за се п за г-ђу своју позивнпцу заузимањем лорда Берикреса, којп му се тиме хтео одужити за оно гошћење, а то му је иретерано ласкало. Добеп као иријатељ днпизијара, у чи.јој је дпиизпји био његов батаљон, дође једнога дана г-ђи Озберновој иа иоказа исти такав познв, пзазвав тиме само завист у Џоа н чуђење у Ђорђа: како се то п он могао прогурати до таквога друштва. Најзад, разуме се, и г. и г-ђа Кроле били су позванп, како већ и доликује иријатељу команданта коњичке бригаде. Ђорђе наручи жени нову хаљпну и украсе сваке врсте и одређене се вечерп одвезоше па ту чувену забаву, на којој Амалија није нн једне живе душе познала. Ђорђе се ирво трудио да се придружи ледп Берпкресовој, која га је одбила, рачунајући да је позпвнпцом за овузабаву изравната опа гозба. После тога он лепо посади Амалију на једиу клуиу и остави је њеним мислима рачунајући као: да је од њега било баш врло лепо што .јој је купио нову хаљину и што је довео па ову забаву , где се може забављати како јој је души воља. А њене мнсли нису бпле баш највеселије, п нс дође нико, сем честитога Добена, да је разгали. Док се Амалија својом појаном у овом друштву савршено нзгубила дито је и њен муж осећао, једећп се у неколико због тога) Јећи! г-ђе Родена Кроле бпо је на нротив веома сретан. Она дође врло позно. Лице ј°ј Је спјлло, < дело бнло савршено. Међу овим високпм лнчиостпма овако