Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 99 н,ч окупу, и под упакрснпм стрељањем кроз лорњете изгледала је Ревека тако хладна и прнбрана, као кад је воднла у цркву ученице Мис Нинкертонове. Она се одмах упознаде са масом људи , п око ње се окупп рој од редовнпх удварача женских. Међу госиођама се ту шапутало: како је она побегла из пекојега мапастпра за Роденом, и да је у сроству са иородицом Монморенсн. Говорила је тако Француски да је могло бити лако истпне у тпм гласовпма, а све прнзнадоше: да су јој мапири одабрани а изглед бтНпцис. По педесет се будућих играча тискало око ње у исто време, и наваљивало да им се укаже та част да играју са њом. Али је она одговарала да је већ ангажована / поиграла је нешто мало, па се упутила ираво месту, где је Ема седела савршено неопажена и с тога несрећна иреко мере. II, да бп једном за свагда сурвала то јадно дете, она јој приђе, иоздравп се најусрднпје са њеном премилом Амалијом п отпоче је иокровптељствовати. Она стаде замератп хаљини своје нријатељице, на њеној Фризеркп, иа се чудпла како је могла бити тако сћап18ее; и рекла јој је да ће јој зацело послати сутра своју согзеНеге. Говорила је како је ово запста ванредна забава, да су ту сви они , које цео свет познаје, а да нх је врло мало од оних , које мало ко иозпаје. Цела је истина, да је за две недеље и свега трн об“да у већем друштву ова млада жена тако добро изучила говор високе госпоштнне, да га ни права енглеска племићка ннје умела боље говорптп ; н да она ннје по рођењу племићка могло се познати само но њеном ваљаном Француском говору. Тшрђе, којп је своју Амалију оставно на ову клуну, кад је ушао у салу, упутпо јој се тек кад се Ревека ттосаднла до своје драге пријатељпце. Века јој таман била удеснла своје лекције о лудоријама њенога мужа: - За бога жпвога, спасавај га бд коцкања, мила моја, јер ће овако сасвим пропасти. Он и мој Роден свако вече играју карата. Вп знатеда је он спромах и Роден ће.му дићи све до последње наре, акосезавремена не тргне. Што га не ометаш у том, ти, небрижицо ниједна? Што не дођеш које вече до нас, него чамиш тамо дома са оним капетан Добеном. Истпна он је 1тез апиаМе; али вако се може волети човек саонакпм ножурдама ? А дивне су поге у твога мужз... А, гле, ево и њега. А где сте били вн до сада, обешењаче ниједан ? Ема се убп плачући овде за вама. Јесте лн дошли по мене за кадрил ? Она спусти букет и огртач поред Амалије н пожури се са Ђорђем за игру. Тако забости нож у срце умеју само жене. На врху њихове стрелице има отрова, који убија тнсућу пута јаче него људско гломазно оружје. Наша сирота Ема која ннкад није никога мрзела, нити се икому једовито ирисмехнула, сад је спала на милост и немплост , својему малому весавесному, ненријатељу. Ђорђе је играо са Ревеком два ли, три ли пута, колико, тешко да би умела Амалија казати. На њу у њеном ћошку нико ама да је главе осврнуо, сем што је једном пришао Роден са неколпко речи у једном