Delo

100 Д Е Л О недотунавпом разговору, и каиетан Добен кад ее позоо у ноћ оеме.шо да јој донесе чпме ће се прихватитн, п да седне до ње. Није му пријатно било питати је што је тако невесела, алн она за онравдање сузама, које су јој влажиле очн, исприча да је јако иоплашила г-ђа Кролеова што јојје казала: да ће гБорђе пропастн због коцкања. — Кад се човек ода том коцкању, право је чудо како га вара ио каква обпчна покварена мамлашчина — рече Добен Емн, а она њему рече: — Истина је. Ту је опа мислнла не нешто. Алн губитак у новцпма њој је најмање сада рану вређао. Најзад ево и 'Борђа за Ревекин ша.1 и букет. Она ће да нде. Није нашла за достојно ни доћн до Амалије и рећи јој збогом. Ова је бедница пустпла свога мужа у његовом одлажењу и долажењу без п једне прекорпе речи; само јој је глава била клонула. Добена одазваше, н он се пусти у неки трајни шапат са ђепералом своје дивнзије, н ннје опазно овакав растанак. Ђорђе оде са цвећем н кад оио стпже до својега поседника по њему се као змиче увмјала нека цедуља. Ревевнно је око то одмах запазнло. Она је с таквнм послом била упозната још из детињства. Она завуче руку и пзвуче ннсамце. По очима му је била познала да ће у букету зацело паићн на нешто. Муж је журно, по изгледу н сувише занетсвојим мислима, те му нпје било могуће опазити шта се догађало пзмеђу жеие му и пријатеља. А и њихови знаци су бнлн тешко онажљнвн. Ревека нружи Озберну руку, погледа га врло разумљиво , поклонн се и оде. А 'Борђе јој прнђе руци , не одговори чак ништа на Кролеову примедбу; чак је и не дочу, био је сав у ватри од триумФа и усхићења те их пусти да оду, а нн речи не проговори. Његова је жена видела један део овога, н то ону сцену с букетом. Са свим је било на својем месту што је Ђорђу ваљало доћи, па тражњу Ревекпну, по њсн шал н цвеће. То је он до сада бар двадесет пута учинно, алн је њој ово сад већ бпло и сувнше. — Уиљеме — рече изненадно Добену, којн је до ње стајао — вн сте увек бплн нежни према мени; водите ме кући, мени је, менн је, врло тешко. Није ни сама осетнла да га зове по имену, као и њен муж. Он се одмах с њом удаљи. Становали су близу једпо до другога, п онн се провукоше кроз свет напоље, кад је пзгледало да је унутра све било у нај већој теревенки. Два или трп пута се жестио Борђе кад не бп затекао у кревету своју жену при повратку са нартија које је посећивао; с тога она одмах леже; али и ако ннје заспала, и ако је напољу непрестано тутњало од кола н коњских копита, она није нншта чула, од свега тога јер је њу сасвнм друго нешто жегло. А дотле се претерано раздраган Озберн уиути карташком столу н поче помамно „метати“. Добпјао је све једно за другим. — Е, вечерас