Delo

102 Д Е .1 О Она је била будна, кад је и први нут долазио у њену собу, а само је жмурела, да не би изгледало да и сама њсна будноћа буде за њега нребацивање. Али, кад је ноново дошао и то њу да обиђе тад се ово плашљиво створење осетн расположенијим, и, кад је он полагаво нзлазно, она се за њнм окренула н дремнула мало. Ђорђе још једном уђе н то много тише. Нрема бледој светлостп од ламне могао је вндетн њено благо, бледо лпце. нурпурнн очнн капцн бејаху унлетенн п затворенн а једна јој обла, глатка н нуначна рука бејаше напољу. Боже мој! Како је она само чиста, како умпљата и нежна... без пријатеља ! А како је он саможив, бруталан п од самога пакла црњи! Као отрован и постпђен стајао је крај постеље и гледао на успавану жену. Како се он усудио, ко је он да се молп Богу за гако ненорочну душицу ? Бог нек јој је на помоћн! Приђе уза сам кревет п загледа се у руку, ону малу^ меку руку, која се одмарала. Тада се без шума наже над јаетук, над оно благо бледо лпце. Кад се наже, око врата му се склопнше нежно две лепе руке. Ја сам будала, Ђорђе — рече јадно дете а од јецања мало још па да јој препукне срдашце шго је тако близу његовога срца куцало. Бнла је јадница будна, адн на што ? У тај мах се разлеже јаснн звук једнога рога са Р1асе (Гагтез, којп прпхватише и други ио граду. Цео се град разбудп од лупе пешадпских добоша н шкотскпх пиштаљака. V глава ..Ко ће тебе љубо љубнт ?...“ Не полажемо никакво нраво на нме војничкога романспјера. Наше је место међу неборцима. Кад се палуба очнстн за акцпју, мп силазпмо доде н сгрпљиво очекујемо крај. Мп пратимо наше јуначне момке само иа нарадс п маневре. Даље ми нећемо са —тим батаљоном, него до градскпх каппја, те оставнвшн мајора 0’Дауда његовој дужностп враћамо се мајоровој женп, осталим гостима и пртљагу. Еле, мајор ц његова госпођа, ко.јп нису били позвати на забаву на којој су сви нашп иознаннцн били, пмали су внше времена да се наужнвају прнроднога нсцељивога одмора у ностељн, него људи. којн би желелн п да се науживају и да одговараЈу својнм дужпостима. Ја сам тврдо убеђеп, мпла моја Пегп, да ће се за дап два понграти игра уз такву мусику, какву онај тамо још није слушао рече мајор натнчућп спаваћу капу на ушп. Њему је било много пријатније прилећп после чаше, две ваљана грога, него ма које друго ужпвање. Пеги, опет, волела бп бпла впше него Бог зна шта, само да је могла пропарадиратн са њеннм турбаном и рајском тпцом тамо на балу, да пије бпло оне вести, коју јој је муж саопштпо, и са које се јако сневеселнла.