Delo

ТРЖИПЈТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 103 — Ја бих нолсо да ме иробудиш на по часа пре узбуне — рече мајор снојој женп. — Пробудн ме у један п по, драга Пегн, н гдедај да ми стварп буду готове. Лако може бити да нећу ни доћи на доручак, г-ђо 0’Даудева. Носле тих речн које су исказивале његово мишљење : да ће батаљон отпутовати, мајор преста са говором н заспа. Добра кућанида, г-ђа 0’Даудова, са увнјеном косом у хартију и у реклн, појмпла је бнла да њено ннје спавати, већ раднти у ово доба. Впће досга времена за то — рекла је — кад Мак оде. На тај начин она оста спремајући за иут његову путничку торбу, очисти му огртач, кану п друге војничке погребе, нареди пх како ће му на згоду бнтп да узнма У џепове огргача мету му лак завој чпме ће се ирихватити н бочицу у корпу увпјену, звану џепнп пишгољ, у којој је етајало близу једне пинте доброга коњака, којему су се она и мајор почешће обраћалн. И чпм закуца на њеном часовнику тај Фатални час један н но по поноћи (а куцало је баш као на саборној цркви, по тврђењу његове лене поседнпце) г-ђа 0’Даудова пробуди мајора н понудп га са тако ваљаном кавом, какву је ретко ко то јутро у Брпслу нопио. Па ко је тај који би могао одрнцати : да ова спрема не долазп од љубави, као и оно хистеричпо јецање и сузе, којим раздражљивнје женскпње испољава своју љубав, н да ово заједничко ппјење каве, за то време, док напољу трешге трубе н добошн, није много корисније и на својем месту, пего што је изливање ваздан којекаквих осећаја ? А последице су тога биле : да је мајор 0'Дауд изишао у Фронт исправан, свеж н весела духа, глатко избрнјанпх, румених образа, а кад је на коња усео иелому је кору дао веселости н поуздања. Кад је та војска пролазила поред балкопа на којем је била опа ваљана жена махала им је она марамом и свн су је оФицири поздравили А ја ево слободно тврдцм: шго она нпје пратида ове храбре војнпке п на само бојно поље, да то не долази од њене страшљивостн, него због осећања својега деликатнога положаја као женскиње, и осећања онога што јој прнлнчи. Недељом и каквом свечаном прпликом пмала је обичај г-ђа 0’Даудова задубпти се у озбиљно читање једне велике свеске проповеди њенога стрица Дина Она бп јој бпла од врло велике утехе да је била нри повратку из Пнђнје на броду, који се у мало није утоппо, Пошто батаљон оде, она се врати овој књпзп н размишљању. Лако може битп да није ни знала шта је читала п да су јој и мисли биле негде на другој страни: али намеравано спавање са Мпковом сиаваћом капом на јастуку ннје пспало за руком. Цек илп Доналдо нолазе па поље славе са ранцем на плећима, и журно корачају уз арпју: „Ко ће тебе, љубо, љубит’?“ Алп та љуба остаје и пати, п има доста времена да размишља, тужн н да се сећа. Г-ђа Ревека је лепо знала колико мало иомаже туговање, н како се подавањем туговању постаје само несрећнпјпм, те се реши да одагна