Delo

108 д к л о — Казнћу вам шта можете — одговорн каиетан, иа нрнђе кревету. Кроз четврт часа мп нолазимо, Седле, п можда се иећемо вратнти пн ја, нн Ђорђе. Чујте, град не остављајте док не дознате како је уствари, да јој будете на руци, да јој се што не десн. Буде ли што Ђорђу, сетнте се, да она онда нема никога другога на овом свету, сем вас. Обрне лп се на војнп наопако, воднте је у Енглееку; обсћајте и часном речи да је нсћете никад напустнтн. Ја знам да ви нећеге, док буде новаца, ви сте с те стране бплп увек лаке руке. Да лн вам неће требати штоУ Да лп имате доста за понратак у Енглеску на случај какве несреће? — Господпне — рече му Џо поноснто — кад мн иоваца устреба, знам где ми пх ваља потражнти. А што се тиче моје сестре нијс вагие да ми кажете како мп према њој ваља бити. — Вп зборите као храбар човек — доброћудно му првп одговори; менн је мпло нгго њу Ђорђе оставља на тако поуздане руке. Могу, дакле, нспоручптн вашу часну реч: да ће она на случај крајње невоље битп код вас. — Разуме се; разуме се — одговорп поносито Јосиф, чију је штедрост у новцу Добел јако ценио. — А на случај нораза, вн ће.те је одвести здраву нз Брисла, јелте ? — Нораза! Та впдите, сер: то је немогуће. Немојте ви мене плашлти — повика јупак пз кревета. Добен бејаше сад иогпуно умирен обећањем Џоевим, којп .је одлучно утврдио шта ће са сестром чппитн. — Све да н најгоре наступн — мислно је капетан Добен — њој је бар новратак осигуран. Ако је капетан Добен очекпвао некога лнчнога задовољства н угодностп у том што бн .још једном видео Амалију пре него шго се трупа крене па пут, он је због те себпчностн баш онако кажњен, како то свака себичност заслужује. Из Џоеве се собе улазило у заједничкп салон, н према његовнм вратима била су врага од Амалијпне собе. Рогови су избудили све жнво, нашто внше крпти. Ђорђев је слуга у овој собн сггремао његове стварн; сам је Ђорђе улазпо и излазпо и додавао овому што би му пзгледало нотребно нонетп. Убрзо се Добену даде прплика да видн оно што је толико пре на срцу лежало; он впде још једном Амалијнно лпце. Алн какво је само оно сад бнло! Бнло је тако бледо, тако збуњено н очајањем испнсано, да се доцннје због тога љуто кајао н себе окривљнвао, а срце му се напуннло тугом н жаљењем. Увнла се бнла у белу јутарњу хаљину, косе јој пануле на плећа, очи јој се рашпрнле алп без сјаја. Намерна номоћи при спреми за одлазак и иоказати како она може бнти од користп и у тако крптичннм тренуцима, узело је бпло ово јадно створење Ђорђев опасач из шкриње, у којој је бпо, па је ишло за њим т.шо н амо тако са опасачем у руци п пемо гледало шта се радн. Изишла је бнла н она на она врата, на-