Delo

ТРЖЛШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 109 елонила се уз дувар држећи опасач на груднма. а чиста, Фпна скрлетна тканина изгледала је налик на млаз крви. Болећнви наш капетан осетп страх, који само крпвац какав осећа, па му на ум дође: — Боже благи, како сам је смео навестн на такво што ? Друкчије се није могло; ничпм се ннје могла више ублажитп та незалечнва н нема туга. Неколико је тренутка гледао у њу, па се окрену на другу страну, као родитељ којн не може више да гледа на своје дете у мукама. Најзад Ђорђе узе Ему за руку. одведе је пазад у спаваћу собу, из које изађе сам. Онн су се опростили једно с другнм и он оде. — Хвала Богу. кад је и то једном свршио помислно је силазећн низа степенице, са сабљом нод мишком, па полете на зборно место, где се трупе већ уређивале, и камо јураху редови н оФицири из својпх станова, а срце му је силно куцало и образи му горелп: сад ће се поигратн велика игра, у којој ће и он играчем битп. Како ли га снлно надима сумња, надање и задовољство ! Каква лн је само то коцка, губитак и добигак ! Шта је ма која друга коцка према овој ? Овај је младожења још од детињства својега био учесннк у свим врстама иадметања. Бпо је заточник и у школн и у војсци: прнтнло гн је свуда „ураи његових другова. Од ђачке утакмнце у крикету до гарнизоних трка бар је сто нута био први ; где год би се појавпо, и мушко н женско би му се дивилн п завидели му. Чему хптрије тапше људска рука него телесној надмоћностп, окретности и снази ? Од кад је света и века предметом балада и романаса били су снага и јунаштво; и од рата Тројанскога до досадашњега дана песнпштво је бнрало само убојне јунаке за опевање. Све мислим да се људн са својега кукавичлука толико днве јунаштву и уздижу и награђују војнпчко јунаштво нада сва остала. Тако, дакле, на звук војнога збора отрже се Ђорђе из наручја своје нежне љубе, у којем се одмарао, и не без осећаја стида што се толико забавио (и ако је тако слаба веза била којом га је она за се привезала бида). Нсто су тако ревноснп и упућени били и остали јунаци, на које смо овда онда у овој причи погледали од кршнога команданта мајора до сићанога заставнпка Стебла, у чијим ће се рукама данас внтн њихова застава. Кад се труна кренула сунце је било на промолу. Мнлнна је бпла погледати. Нред трупама банда свира пуковскп марш; за овнм командант мајор на својем Пираму, убојному коњу, за њпм гренадири са својим капетаном на челу, а у њиховој средпни нзвила се застава, коју су носили оба заставника ; за овнма Ђорђе са својнм батаљоном. Он погледа горе, насмеја се на Амалију и^прође; и сад се само још издалека чули звуцп од музпке.