Delo

Д Е Л О 58 А бајна ноћ, просто као да аа ннат дражн својим нежним дахом уобразиљу поморцу, којп одавно није био на копну, н дражи не сасвим пдеалном маштом, у којој првенствену улогу игра, разуме се, ова саблажњнва удовнца као његова невеста. Тек то би бпо прави ефекат, а колико би још зависти било у официрском салону, кад би нешто он званично објавио себе као вереника путнпчиног! Он бн све слободно време ироводно с њоме на само. у њеној кабпни п с правом, белај однео, љубно би до умора оне мале с јамицама руке, млечнп врат, румене усне. Он би... Ненадна појава на крову дежмекастог каш^гана у белој блузи повратп Бакланова у стварност. Он немирно погледа свуд у наоколо. Гешко, гпгајућп се с ноге на ногу п шмркљајући носом, капетан се попе на мост, завнрн у компас. упиљн очпма у хорпзонат п погледа горе у једрнла. Једрила се млатарају, а ви ништа не видите, — оштро лупи капетан. На срамоту Бакланову једрпла су с десна „млатарала‘\ Па тек што је ветар започео. Скупптп!... А молпћу вас, г. погпоручник Бакланов, да се на стражи не бавите ћаскањем с путнпцом, — тнхо, очевидно уздржавајућн се, алп нстпм гневом наставп капеган. — Је лп ово ратнп брод плп је салон? Нар на стражн офиЦирн разговарају ? Вн ту о љубавн дробите, а једрила вам ландарају... Могла су н сва једрнла замлатарати. Молпм да утувпте да сте вп начелннк страже, а не дамскп каваљер! Бакланов заповеди да се скупе једрила, а капетан је сгајао срдпт н погледао на осветљенп прозор кабине, у коју ]е умакла ова лепа удовпца, која је п њему сан одузела као какво оурно време и разбудила му под старост маште на ДРУГУ младост н велнку жељу да мало у телу спласне... После пет минута стајања каиетан замаче у свој проруб. Свукавшп се, леже наново да спава, али заспати не могаде орзо. 1оаво ће још знатп шта му се све по глави није врзло. II ск\пљање једрила није га вшпе онако интересовало н њеI ова Анета, верна супруга н строга дама, чннила му се, упоређена с удовицом, врло ружна, сухопарна, фогатаста жена,