Delo

II У Т Н II Ц А 59 ретке косе, вечито зла п џандрљива због лепушкасгпх служавака... Од како се путница јавила на клииер, капетан је на једаред почео све чешће н чешће фнлософпратп о иородичном животу и критички оцењиватн карактер и спољашност женину, и ако је био иримеран отац и добар муж, а с тпм је уједно до крајности пузио пред путницом. Све су његове љубазности примане за шалу и он је најзад опазио да путница не воли бити с њиме а Ше. Опазивши то, он је као правп ритер престао у последње време посећиватп је и само је за ручком или на крову погледао умиљато и једва скрпвао јед на младе официре, на које је био љубозгоран манитом љубомором матора човека, који потпуно разуме сву узалудност надања. Ма колико да се старао капетан да од млафих сакрије своје малодушно вуцарање за путницом, ипак су свн внделп да се зацопао. Не мирише се он за бадава, не облачи се узалуд у нов мундир, нити се пази псовке и шамарисања мрнара што бп му таква нарав била. Свн су зналп узрок томе, кријући се подсмевали „заљубљеном дивљем вепру" и стварали му разне неприлике. Ним дежурни официр спази да је капетан ушао код путнице у кабину, одмах шаље кадета да му јавн: или да је „брод на хоризонту“, илн да се ..ветар утишао" или да се „кит појавио“. Једнозг речи младеж је тражила разне пзговоре само да не да капетану да се удвара путници. Кад Је пак она излазила на кров, свп су се око ње искупљали и капетан је морао по даље шетати, кашљуцати и љутито посматрати младеж, којој се ннје смео приближити бојећи се да не наифе на ироничан дочек. Капетан је видео и осећао све те неприлике и прикрпвено подсмевање, па и ако је бно добродушан нпак је у себи беснео. Нарочито се накострешио на Цветкова, гонио га и једаред за време вежбања једрилима попретио му судом... На крају крајева ово је све опазила и путница и због тога престала читати с Цветковим у двоје. Ово је учинила и с тога што јој је Цветков после прве љубавне псповести, на првом заједничком читању, опет почео говорити о љубави н, ма да се раније клео да му нншта не треба, осем прија-