Delo

66 Д Е Л О гледи су се само онда разведравали, кад су падали на путницу. А путница је била у оделу отворене боје. до врха за копчаном, п по обичају љубазна, предусрет.нива н бајна. Капетан ју је забављао својим старим причама п често се зб\ 1ннвао. Степан Димитријевић, ма да је као н пре, победничкп сукао брке, изгледао је мало љутит. Бакланов је седео „Ј>а. њена срца,“ милорд био намрштен, а округласти, чнстунац доктор ма да је и прптпцао капетану у помо1> н извлачно га из забуне те тако подржавао разговор с гошћом, пмао је пзглед увређеног п огорченог мачка. Смршали Васица седео је у дну стола и плашљиво црвенећи погледао у путницу. Само „дедо“, механичар, артилериста Јевграф Ивановић п ветрогоњастн кадет с дебелим уснама што су јели п пили обичном исправношћу. — А барометар једнако пада, Иване Ивановићу, — нриметп капетан па крају ручка. — Да не заладнп данас случајно! — На то нагиње. Још нећемо ни докотурати наше ерећно путовање. — Ето, Веро Сергијевна, вп иас скоро остављате, па се н време мења — љубазно Ј>ече капетан погледајућп умнљато путницу. Данас внше није ни оно старо небо... Облацн се устумаралн, на и океан залудео... Љуте се што вас пуштамо. Тек што ово изговори, а горе се на крову захори јак п узбуђен глас ]1,веткова. који журно издаваше наредбу за дочек опасностп. У то време утрча нозојшнк и јави да се прнмнче бура. — Извиннте, Веро Сергијевна, рече капетан п пожури горе. За њим одоше старијп официр п ..дедо". Посилни нојурише да иозатварају прозоре. Гледајући мирна лица осталих за столом, путница је, п ако узбуђена спокојно довршивала ручак. који се завршп вао колачима. На једаред се горе зачу некаква хука, у официрском се салону смрче, судови полетеше које куд, а млада жена отскочи на другн крај канабета. Клипер се изврте на бок и путница осећаше како се нагиње све више и внше с њиме заједно на сграну.