Delo

П У Т Н II Д А 67 Покушавајући да се осмене, усплахирено је погледала мрнаре. Бакланов, доктор и Васица приђоше јој. — Не плашите се, Веро Сергијевна, он ће сад устати — тешаше је Бакланов. — Нема никакве опасности. — с пуно поуздања проговори млади Васица. Но клипер не устајаше. Он се све впше и више нагнњао... Чинило се да ће се сад, сад преврнути. Тренуци беху гтрашни. Бледа као смрт, разрогачених од ужаса очију, путаица је бленула пред собом. Сва лица постадоше на мах незбично озбиљна. Страх се свима смрзнуо на очпма. Сви инстннктивно појурише на поље. — Пођнмо — силећи се да се покаже присебан, рече Бакланов н поведе путницу горе, прндржавајући је за руку. Васица је ишао за њима, тврдо рептен да на случај пропасти клипера спасава путницу. 4 Страшни вихор смануо јој је косу и разбацао је по раменима. Бакланов је ириведе уласку у капетанову кабину, Тамо је стајала преплашена Ана и једнако се крстила. XIII Клипер је међутим устао и као помаман јурио. Паника. која је обузела младу жену за време овог дугог тренутка лежања клиперова на боку, обореног грдним таласом — прошла је заједно с мишљу о пропасти. Изглед гомиле помораца храбрпо је путницу. Још једнако узбуђена тек што прежнвљеним тренутком, којп јој се чинио близак смрти, она брзо скуии бујну косу н уз припомоћ Анину заметну је у узо. Довијарнп Чижиков, којн се за време буре налазио уз Ану присети се п донесе путнпцн огртач и поврзачу. — Обуците се, госпођо, да не назебете. У том се наредннк као помаман пЈ>одера: „сви горе!“ п свн полетеше на своја места. Бакланов јејош раније одјурио својој катарци, а Васнца, који се није одмицао од путнице. појурп на мост где се мора налазити уз капетана за време аврала — општег рада. — Одлазећп , он рече младој жени: