Delo

68 Д Е Л О — Впдите да нема викакве онасноети. Ви се не «1ојте, Веро Сергијевна — додаде он гласом препуним нежних осећаја ц необпчно озбиљним и днрљивпм изразом забрпнутостп на његовом млађаном лпцу. А кад је срео њен племенит н мпо поглед, сав је се заруменио као крв. Две жене остадоше саме. ГГутнпца се обазре. Боже, како се све променнло око нас! Небо су лрекрнлили дроњави мрки облаци. океан гуслао, издижући високо седе таласе, а ветар силовито дувао и млатарао коноицима. На оголелим катаркама ландарала су у комаде поцепана велика једрила, а од других су само кајпнш остали. На крову је узаврео рад. ()здо донесоше нова једрила н разапеше нх. Војннцн са „марсам љуљалн су се на попречним једрилским гредицама п одвезнвалн поцепана једрила да наместе нова. Брам стенге п брам-реје већ су бпле спуштене. Брод је одлегао ненојмљивом за путвицу командом старијег офпцпра, грозном виком капетана и очајном псовком наредника, којп сад одрешише језнке. Путници је ово прва прилика да посматра поморски живот у свој његовој наготп , н мрнаре на тешком пуном оиасносгн нослу. Међу тим вета]) се све већма надимаше, таласн на завојке растијаху пјачеод јачег иољуљиваху клипер. П мрнари су се силнпје љуљалп заједно с гредицама, чнјп су крајеви с привислим за њим људима висили над воденпм безданом. Капетан, који је стајао на мосту , раскорачившп дебеле ноге, сасређен п озбиљан, енергична н свирепа нзраза на црвеном лицу, нпје ни налик био ономе смешноме удварачу, којп је сппао отрцане љубазности и отужне речп. Сад јој се чинпло да то ннје онај накарадни дебељко, него прплпчно леп „морски курјакм на разјареном океану. Па и Степан Димитријевић са његовим смешним мишљењем о лепоти своје персоне, није био тако смешан, него је мпрно и поуздано руководио иосао и командовао гласом човека, који потпл но разуме свој позив ц у тренуцима опасности улева чврстину и самопоуздање другима. Нехотично човек осећа да су овн људи верни ритери дужности. II Бакланов као да је руком скинуо са себе лолство и рану са срца, сав се предао послу да