Delo

II У Т Н II Ц А 01» што пре замени фор-марсељ и не изостане изагрот-марса. Милорд“ више није изигравао „Енглеза”, него је усрдно руководио посао на југу. Али где је Цветков ? — тражила га је очнма путнпца, па најзад, кад погледа горе , спазн и њега весела и румена на грот-марсу куда се испузао да на самом месту руководп промену грот-марсеља. Гу су мрнари којн су волели свога потпоручнпка н од мнлоште га звали „Волофа", радилп брже н веселије, храбрени веселим речима и његовим мушкпм држањем.... Нн један није обраћао нп најмање пажње на путницу. Просто као да је није ни бнло. „Са свим су посталн другчијн“ — мислила је путнпца. После пола сата рад је био свршен н клппер је под разапетим једрилима, подгуркнван хладним ветром, пзмнцао попутним таласима. XIV Сутра дан је море „урлало“. Обадве је путнице уљушкало п оне су одлежавале у својим кабинама. Капетан је често обилазио путницу и кроз затворена врата уверавао је да нема нпкакве опасностп, јадао се на време које га је лишпло среће да видп бајну Веру Сергијевну, п... опет јој тепао љубавне речи. Чпжнков није одмпцао од путница, лебдео је над њнма и својнм мирним нзгледом п веселпм осмејкивањем растеривао страх, којн је с времена на време обузпмао путннце. Он је сваког дана рапортирао госпофп да је потпоручннк Цветков „поздравља и пита за здравље“, а њему опет односпо путннчину захвалност. За ово је добијао од потпоручника доларе. Ану је усрдно частпо лимуновима, забављао је причањем и користећи се њеним ћутљивнм пристанком цмакао јој образе. После три дана клипер носен попутннм ветром стпже у Хонхонг п, бацив котву, непомнчно стаде у тишинн затвореног прпстаништа. Тога дана после опроштајног ручка, за чијег су трајања нсказиване путницп најплеменитије жеље и нзјављивано највеће жаљење због њеног одласка, она је оставила клипер н