Delo

70 Д Б л 0 преселила се у гостионицу у варош, где Ке чекати три дана на брод који полази у Јевропу. Увребав путницу на само пред поласком, Цветковје замоли за допуст да је може посетптп на копну. Имаојепреку потребу да с њоме говори о једној врло важној ствари. Он је тако молбено гледао и гако озбиљна и одлучна лика да путници није нншта друго остало , него да му шане: гдођите“, у нади да га одврагн од нспада, на којп се како пзгледа, спремао. .,Па п зашто баш да се не внднм с овнм љубазним потпоручником још једанпут ире но се за навек растанемо ? помисли „мраморна удовпца“, осећајући му се благодарна за његову манпту љубав. Ана изађе из кабине унлаканпх очнју, а Чижнков, веома озбиљна изгледа , брижљиво је вукао ства})п н додавао Ш1 шајку, а кад је све било готово п шајка сиремна, приђе капетану н озарен изненадним надахнућем рапортира: — Госпођа је наредила да јој помогнем на обали и ствари пренесем. Заповеда ли ваше благороди је да пођем. Капетан одману главом п наредп му да се час пре враћа. — Разумем! — весело одговорп Чнжиков н одмах за путницама скокну у шајку. Кад је шајка кренула , с клипера се осуше опроштајнн поздравп и наста бескрајно махање капа н марама. — Хвала Богу оде ! — прошапута „дедо“ п дану као да му је иланина пала с леђа, а за тим бацн питљив поглед на забринутог Цветкова. Путннцу одвезе Васпца, којн ју је п довезао у Сан-Франциску. Тужан седео је на крми иза леђа младе жене и у тајности последњи пут, ужнвао у њеној лепоти. XV Сутра дан пред ноћ Цветков обучен у гра^анско летње рухо са шлемом на глави, обмотаним мрежом, пењао се из прнстанпшта у варош; ишао је пешке на жалост кинеза —