Delo

II У Т Н II Ц Л 71 носача, који му се нудише да га пренесу на носилима. Ишао је брзо не гледећп на то што је врућина, удубљен у пријатне мнсли. Он је овог дана прнпремио све што је потребно за остварење смшнљеног планаг узео је од ревизора месечну плату п реч од артилеристе. Јевграфа Ивановића да ће му позајмити на признаннцу пет стотина долара. Велика му је, рекао је, потреба. Од „милорда“ није се усуђивао да тражи: били су у затегнутим односима, а тешко н да би дао тврдица милорд. Ни ..дедо“ не би дао, сетио би се за што тражи новац. С овим што има, може се одважити на пут, а поред тога телеграФисаће баби да му пошаље у Суец хиљаду рубаља. Старпца, пошто јако воле унука, наравно да ће послати. С капетаном ће разговор бити врло кратак. Ноднеће му рапорт у ком ће пзложитп да због болестн не може служитп на клиперу, а усмено ће му искресати како не жели служити с њиме п трпетп вечпте прекоре п набрецивање. А ако нето,казаће да је добно депешу о смрти бабе („дај Боже здравља доброј бакн!“) којом се позива да одмах дофе и примн велико наслефе. Видеће. „Веруј, не веруј то је твоја ствар!" А ако се „дебели дивљи вепар“ заинати , он ће и без дозволе отићи. Нека га отпусте. То баш није нпшта! Само пека му она допусти да може с њоме путовати. Но ево ц велнког дивног „Опеп1;а1 НоГе1" с лепом баштом на другој странп гостионице. Он га добро памти, јер је ту у једној соби изгубио пре две годпне играјућп с Баклановим у ландскнехт 100 долара. То је било кад је клипер идући нз Русије, простојао овде целу недељу дана. Пружи вратару индусу у белој чалмп карту посетницу п наредп да је преда мисис Кларк, која је јуче допутовала. Мрколасти вратар зазвони и слуга кинез, који се на звонце јави озго, однесе горе посетницу, а Цветков уђе у простран лепо намештен „раг1 шг". У полумрачној собн са спуштеним завесама, у којој се осећала хладовина, седеле су за великим столом затрпаннм новннама свега две маторе Енглескиње које потпоручнпк у мислима обасу гомилом проклества и седе подаље од стола на мекано канабе. Профоше једно две минуте док млада жена уфе у собу. Енглескиње подигоше главе, мрднуше својим испалим чељу-