Delo

72 Д к л о стима, кезеКи велике бе.те зубе , па се поново задубпше у чптање. — Боље Ке бптп да одемо у башту , где ћемо говорптп 0 важнпм стварнма — рече у шали млада жена пошто (г руковаше. — Благи Боже! Како сте данас лепи! — нехотично се омаче Ј ^веткову усклик н као обмађијан пооожно олењаше л Веру Сергијевну, која је одиста била лепа у љеном летњем оделу с провндннм рукавима, кроз које су се внделе као снсм беле руке, н личнла па девојку фпннм гипким стасом н св(*жином лнца. — О том бн се могло п не говорити , — иола у шалп. пола у збиљп одговорн она намештајуКи ружу у косу. ПоЈјнмо. Из гостионице нзађоше право у башту, која се шареннла од разног цвеКа ио алејама н густом лишКу троиског дрвећа. ()н јој понуди руку, коју она прими и удубише се у башту. 1 Готпоручник је бпо ван себе од радостп што нде с њоме испод руке, од узбуђења није налазио речи да каже, н само је пспод ока погледао бајну плавојку, корачајуКи опрезно као да се бојао да не очепи среКу. — Шта је то те сте се ућутали, Владимнре АлексијевиКу ? Какве су вам то важне ствари , дед прнчајте , — проговори млада жена и осетив да дркти рука младога потпоручника. пожурп те седе на клупу на крају алеје у хладовпни густог тамаринда. — Седите, јер је вруКина за шетњу! — додаде она... Он седе као уцвељено дете, коме су отели играчку и рече: — Немојте се смејати, Веро Сергијевна!... То о чему мпслим да вам говорим, за мене је важно... врло... „ШепртљеКи н журеКи“, он јој исприча да апсолутно ннје у стању издржати растанак с њоме, да Ке с тога напустити клипер и поКи за њом. — 8а што то'? Шта ви хоКете У Нему се надате ? Ја сам вам веК говорила да се не могу одазвати вашим осеКајима!... 0, он не тражи нншта... Он само молп да га не одрине од себе, да му допустн да буде у њеној близини , да гледа њено божанствено лице, слуша њен дпвни глас... УКивот без