Delo

II 5' Т Н II Ц А 7Н ње за љега ке бити страшна патња. . У том се је уверио за она три бурна дана, кад је није могао виђати... Чекаће годину, две, цео век... па кад се она увери да је његова преданост дубока, непзмерна, онда може бити... Нпје смео доврнштн, него наједаред обузет младићском страшћу, са сузнпм очима, зграби њену малену руку п обиште о њој, печатећи је нечујним страсним пољупцима. Лишће тамаринда лагано је шуштало над потпоручнпком и као да је у подсмеху шапутало: „он ништа не тражи.“ Млада жена не оте руку. Ови ватрени пољупци посред тншине п лепоте тропске баште узбудише и ову „мраморну удовицу“, која толико година живи успоменама на пређашњ<Ј миловање. РБено смрзнуто срце кравнло је се од тих пољубаца. као крта санта на пролећњем сунцу. Важмурнв очи осећала је како јој неки слађани мравци подузимају цело тело, а у глави јој на једаред сину мисао: „па зашто не, нека нде!" Ну одмах за овом нскрсну друга мисао: зашто ? Куд ће она удова од тридесет година за овога младог манитаља? Он н она — просјаци. Днван би пар бно!“ За тнм с ирикривеним жаљењем ослободи успламтелу руку п строго гутајући уздисај примети: — Немојте бити нервозни, Владимире Алексијевићу. Ваша ће љубав скоро проћп. Сетите се колико сте пута полагалп љубавну заклетву ? — рече она сећајући се шта јој је „дедо“ казивао. Потпоручник као кривац обори коврџасту главу. — То није била љубав! — промрмори он. — Него шта је ? — Будалаштина! — одсече потпоручник. — И садашња ће бпти то исто, — осмену се Вера Сергијевна. — Нпје истнна! — викну Цветков распаљено. — Хоћете ли да одмах докажем ?... — Нећу, не треба. . . верујем. . . верујем — преплашено прошаиута млада жена. — Онда вас молим да ми дозволнте путовање. — Дођите к себи, Владимире Алексијевићу!... Ваша служба... каријера.