Delo

74 Д Е Л О Потпоручник се тужно осмену. Он је био готов да за њу скочн у океан , а она му говорп о службп и каријери... — Али ја не дозвол>авам то безумље. Ја хоћу да се вратите натраг, јесте лн ме чули ? Потпоручник тужно обори главу. — Ја ћу ипак поћн за вама — рече он одлучно. — Ја не могу. Прилазити вам нећу, ако мн будете бранили, него ћу вас издалека гледати... А зар то није срећа ? — кликну он. „Боже! Шта да радпм с овим лудаком! помисли млада жена п одлучп да се послужн лукавством. 11ујте ме, Владимнре Алексијевићу , ја вндим да ме озбиљно волете, али хоћу једио пскушење... — Какво хоћете... — Почекајте шест месеци... То није великн рок... Мп ћемо се дописнвати. Па ако ме п после тога будете тако исто волели, онда... — ИГга онда? — клпкну потпоручник раздраган. — Тада дођпте к мени н... ја ћу већ впдетп. Можда ћу пристати да се удам за вас. — 0, Боже... Колнка срећа ! Потпоручнпк ван себе од радости наклопп се љубитп јој руке из благодарностп, а она му опет допусти да може своју благодарност нсказнватн на такав начин. Та онн ће се и тако брзо за навек растатн! Још неко време ту тако остадоше. Он јој је говорно о својим будућим намерама, о то.ме како ће онн живети заједно, ћућорио јој о својој л>убаин н руке л>убио, опет говорио п опет л>убио .. А. „мраморна удовица** слуша лп слуша то л>убавно тепање весела у души, па и кад је мрак пао, није јој се пшло... „Па ово је последњн пгт што се впдимо!... (Јн се сутра отмскује на море....;* Негде пзби десет сати, а онп једнако седијаху. Шена је рука била у руци потпоручниковој. . — Време је — тужно прошапута она устајући — збогом драги младићу!.... С тим речпма сави му руке око врата н упи му се успама у \ ста. •/ %Ј