Delo

БОЛзЕ ИКАД НЕГО НИКАД 463 казало куда да пдемо сви сложно , на светлост , к новнм и разумннм добрима ? А плата за тај безусловнп страх од свега што је ново, за таштину незнања и за слепо вероваље у своју снагу , за све старе грехе , зар се ннје то огледало у самоуверељу бабушке која је тражила да се покоравају само њеној вољи п која је затварала очн пред новнм , уместо да прнведе Вјеру лагано н свесно к том новом те да се ова не заведе лажним блеском непознате тобож „нове пстпнеа и „новога рада н среће“ и да зна како да предусретне Волохова. Зар старо поколење није плакало за своје „грехеи као што бабугика плаче над својим маленпм Севастопољем, разрушеним пави.Боном на дну Обронка. Оставимо за сада ту паралелу, т.ј. нзмеђу бабушке и старог рускога друштва, вратпћу се к њој ниже. Од синтезе прелазим на анализу. Што су даље говорпли о другим мојим дпчностима, међу осталим о Вјери н Волохову, особито о носледњем ? Гласовн су се поделилн у два хора. Хор старпјих ноколења иевао је: Како је могућно у ромаву којн претендује на уметност износити такву грубу. нрљаву личност п доводитп је у везу с красном, фнном Вјернном личностп ? Другн хор, младц гласовн у раздражењу су ионављали: То су оштре крајностн, карикатурна, претерана личност, понижавање управљено на младо поколење и т. д. То је бно смисао укора с обе стране. Непрпстраснн људн су ми с учешћем говорили , нрво о тпппчној пстинн ове личности, а касннје друго, о неком утидају као овога типа које где у друштву. То је сувпше, и ја сам се одмах одрекао толнке заслуге, задржавши за себе само истннитост слнкања. Сада смо се донекле удаљплн од тог појава н можемо свп бптп хладнокрвнијп п непристраснији. Сад могу п ја објаснитн шта сам сам гледао н гледам у овој личностп. Тада, понављам, хтео сам разјаснити ова) тип у предговору ка засебном издању Обронка, но код опште ненаклоности ирема њему, одложно сам ту мисао н део предговор до згоднијег времена. Још морам рећи да сам у првом илану Обронка. набадану 1848. н 1850 год., на место овога пикантног тнна који тада још ннје ностојао бпо узео либерала стављена као сумњивог нод надзор полидије, пстерана из службе или из школе, због грубостн, због непокоравања власти због тога, најзад. што ће сневатн какву руску марсељезу илн дрско исмејатн власт. Таквих је било доста пре трндесетину година. Али како се роман развијао заједно с времепом н новим појавпма то су п липа дакако узимала на се црте и дух временнх догађаја. Због тога п прво узега клида сумњивога иретворпла се на крају ромапа већ