Delo

ш Д Е Л 0 у пнкантву Волоховљену лнчност која се нојављнвала које где у друштву. Када сам 1862. поново путовао на Волгу, иролшвео лето у завичају, бно у Москви, ја сам имао ту личност јасно одређену. Мене је особито чудило како је младо поколење могло узетн да се Волохов њега тицао, осем самих Волохова! (Зно је можда сећајућп се својих ранијих утопија и заноса мислмло вероватно да у развоју мнсли Волохљевих вндн некакав њпхов реФлекс. Узалуд! Иначе је само по том могло видети то , што и Волохов говори у име истине, разума и слободе, ио у том су свп сложнн с њпм : и стари и нови људи, п консервативци н либерали ! II само у том. Ко се тога одрнцао у својим уверењима? Но ствар је у том што је Волохов у заблуди што се тиче значења тих појмова и с охолпм самослеиљењем доводн у заблуду друге, не имајући под собом ннкаква земљишта. У свпма, најпротивнијим таборима свагда постоје опште тачке доднра, сви ратују у нмс разума, слободе н истине, сви своде то на речи, али сви разумеју речи на свој начин , и с тога употребљавају различне, често погрешне путеве. Волохов — ново поколење ! Оно ноколење које је изишло на сусрет реФормама и ту утропшло сву снагу ! Даровити радници на сељачкој реФорми, на обласннм иословима, на новим судским уређењнма, где су успели стећи велнка пмена — зар су то Волохови ! Поколење које је енергично помогло вођу пређашње, автоматпчне, војннчке масе да је чудноватом брзином преобрази у савремену, мнсаону и страшну силу ! Поколење које ирепуњава школе, жедно се учи, стиче знања, изналази, ради на свима изданцима руске економије , нндустрије, науке, свугде пробирајућп нове иутеве, изазивајући нове снаге! Поколење младих умова и талената у ослобођеној штамии које је учпнпло огромну услугу Русији, погађајући, објашњујући н шнрећн у масу идеје, планове и циљеве великога реФорматора ! II све то Волохови ! Коме је могла пасти на намет таква мисао ! А сама маса друштвеиа од врха до дна која се сва трошила у мрављем раду, у безданим рудницима посла изазваног новим жпвотом —зар су п то Волохови ? Не, то нису Волохови иего нредставннцн нове „истнне* што је завладала с ослобођењем сељака п с другим вслнким реФормама које су унеле нов живот у руско друштво. Но у животу, несрећан, упоредо с истином јавља се и лаж, п нредставннцнма ове нове лажи јављају се Волоховп! Нема дн у мојој књизи бледа, нејасна личност, наговештење тако рећи, али наговешгење на лраво ново поколење, на бољи њсгов део, — то је Тушин или Тушини, иочињућп с врхова руске степенице па до дна. Друштво је већ пзбацило Волохова из своје средине као болесну иојаву.