Delo

44 Л Е Л 0 у концесијама примили на себе, може се поуздано закључптп даСрбпја, кад та предузећа буду потпуно организована — а на то се вероватно неће дуго чекати — пеће имати потребе да нзвози живу стоку, која је и за последљих пет година износнла Уз целокупног извоза. А у ком је облпку за нас корисније извозитн може се видети нз тога што, док жнва стока није прелазила аустроугарску границу, са месом и прерађевинама од меса ностнгнута је одмах трговинска веза са Данском, Белгијом и Инглеском. Наша извозна трговина не сме се зауставити у својем напредовању. На воће треба још много већу пажњу обраћатп, а одгајиваче стално упућиватн по целој земљи. Нп суве шљнве се не извозе у облику у ком бн најлакше н с највећом добитн нашле себн купце ван Аустро-Угарске. Досушнвање потребно ради лепоте и укуса плода не врши се или се вршн врло несавршено. А што је још важније, наше жнто апсолутно не може да изиђе на велнка европска тржишта у облику у ком се сад нзвози. Њега треба пробрати н сортирати, а за то код нас нема могућности јер смо без елеватора. Међутим, баш жито може да издржи без икакве опасности веома дуге путове. Његајелакше но икоји други производ упутити Дунавом преко Галаца или Браиле у Француску, Холандију нли Инглеску. Јачој вези наших произвођача са даљим занадом сметала је, крај непознавања тржишта и рђаве опреме наше робе, п оскудица у капиталу. Пештански и бечкп комисионари могу куповати и мање количине јер су близу нас, па могу ирема потреби доћи и лично се обавестити где се и колика количнна може добитн. Да бп се одржала стална веза с велнким трговачким кућама у Немачкој, Француској или Белгпји ваља располагати великим капиталом, како бп се могла послатн, кад год захтеју, роба у количини и квалитету који су им потребни. А маса наших извозника имају таман толпко капнтала да купе и исхране нешто стоке, нли да нлате подвоз до Пеште за своје жито или воће, па очекују с највећнм нестрпљем да дођу до својег новца. Бпло је, дакле, прека нотреба да се створп у земљи јак центар с довољннм каииталом, који бн нашу извозну робу нрикупио на једно место, отворио кредит онима којнма .је дуго чекати на продају и обавестпо иаше нзвознике н укусу и потребама и далшх потрошача, како би се на тај начин омогућнла стална веза и са далеким тржпштпма н са највећим трговачкнм кућама. Тај је центар створен крајем прошле годнне,