Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВННСКПМ УГОВОРПМА 45 и тоје повлашћена Извозна Банка. Од ње земља очекује највеће услуге. Она треба, да да нов полет нашој извозној трговини ослобађајућн је скупих услуга пештанских и бечких преиродаваца.1 Све ово показује да је Србија у бољем положају 1902. на што је била десет година раније. Она је сад, истина, врло мало независнија од Аустро-Угарске но 1892. год., али је рад, који се тек почео развијати у правцу економског еманциповања, у стању да убрзо донесе н значајније резултате. II кад успемо да за јачу половину нашег извоза нађемо купце ван Аустро-Угарске, смелије ћемо моћи ногледати у евоју будућност. То време неће бити далеко ако се једном почне озбиљно и систематски радити на привредном органнзовању наше земље. Али се то организовање не може ни замислити, док се не подигну железнице у оним нравцима којима би нанш ироизводи најбрже и најјевтиније отишли до мора. Нама су преко потребне пруге које би нас везивале са Црним Морем преко Грује (или Кладова) н Дупава, н са Јадранским преко Мптровице и Скадра. Остварењем тих пруга нашем би се извозу отворила разноврсна нова тржишта. Ово у толико пре, што ће канал којн буде довео у везу Дунав са Мајном, Лабом и Одром ставитн нашој робп на расположење јевтин водени пут за Немачку н све друге земље на обалама 1 Неће мање корпстп иматп земља од Пзвозпе Банке отуда, што ће она помоћу својих агенција обезбедпти нашпм извознпцпма иоштен обрачун. пзносећи тачну цепу продате робе и стављајући им па терет само стварне грошкове. До сада су пашн трговцн у том погледу врло р1)аво пролазплп. Пзгледа као да су сс у земљи п па странп оргапнзовале пљачкашке дружпне да хватају везе са српским пзвозннцима. Кога улове, срећан је ако изгубп само сву своју робу, јер се тн људп не женпрају да поврх свега задужејадног Србина који пм се иоверпо. Писац ових редака нмао је прилпке да се увери, како ирве пештанске, берлпнске п лондонске компспонарске фпрме тргују на иајнепоштенијп начин с нашнм извознпцпма. Пљачкање тнх фпрама нагпало је Извозну Банку да још ове годпне отвори своје агенцпје у Иешти н Берлину. Ако осппвање таквпх агеицпја, које су пеонходпо потребпе радп одржања сталнпх трговинскпх веза, не буде напредовало, не може се пребацнтн Извозној Банци, јер су трошковп великп. Стварн бн друкчије пшле, да је роба нзвезена преко Бапке оелобођепа 1 " обртног пореза, као што је Мннпстар Нар. Прнвреде пре неколико месецн предложно Нар. Представппштву н Скупштпна је предлог пзгласала. Тада бп Пзвозна Банка пмала рачупа да отворп агенцпје где год се укаже потреба. ,јер би могла очекивати да ће се преко ње пзвестн ве.тнкн део земаљскпх пропзвода.