Delo

46 Д Е Л 0 Севернога Мора. Прп згодним саобраћајним средствима нама не би било тешко упутити један део својег извоза у Француску, Пнглеску и Белгију. Тамо већ иде месо и маст са наших клаиица, иешто сувнх шљнва, а у Ипглеску је почела Извозна Банка упућиватп јаја н живину.1 Ну све је тек у повоју Кад се буде утврдила стална трговинска веза са тим земљама, н други ће наши производи налазитп тамо купце са веома повољипм погодбама (као на пр. у Ииглеској све врсте нашег варива, затим јечам и воће). И Русија нам може унеколпко олакшати извоз. Споразумом који је пре кратког времена утврђен у Иетрограду дати су нашем извозу врло јевтини подвозни ставови иа руским бродовима и железиицама. (Наша ће роба уживати при извозу и код српског и код руског бродарског друштва 50% од рефакције обичних подвозних ставова-). А јача трговинска веза с Русијом може донети велике користи нзвозу нашег воћа, нарочито сувих шљива (већ је 1901. год. извезено сувих шљива у Русију за 884.000 дин.) и сирова грожђа, а затим и нзвозу пекмеза, шлшвовице и угља.1 2 3 Наше економско еманциповање од Аустро-Угарске ннје само празан сан. Њему се већ и сада, споро али с приличном сталношћу, све више прпближавамо. За ту сталност имамо највећим делом да захвалпмо самој Аустро-Угарској. Та је земља за последњих 20 година својом спољном политиком не само уништила оне симпатије које су међу Србнма ночеле хватати корена после берлинског конгреса, на коме је Русија горко оча1 Прошле године пзвезено је меса: у Француску за 286.000 дпн.. у Инглеску за 398.000, у Белгнју за 276.400; масти: уФранцускуза 144.000 дпн. у Инглеску, 40.000, у Белгију, 10.000.; сувпх шљпва у Француску за 12.900 дпн., у Белгију за 22.500. 2 Са овнм друштвнма ступила је у сиоразум велнка француска поморска компанпја РгаЈззЈпеС која Ке нашуробуса знатпим олакшпцама препоснтп из Галаца илп Бранле у ма које француско, ннглеско плп немачко ирнстаннште. Тим споразумима бродарскпх друштава отворен је нашој робн непосредан пут за Руснју н сву западпу Европу. Они ће нееумн.иво утицатп па наше економско еманцпновање, алн отуда не треба очекиватп врло брзе резултате, јер се н.нма отварају нови путевп, а стечене се навпке не даду лако прекршитн. 3 Алп за јачн пзвоз нашнх нроизвода у Русију нпсу довол.но само олакшпце па бродовнма н железннцама. Ваља мењатн п трговпнекп увовор којп је скроз пепотпуп. У н.ему ,је везан само царинскн став за суве шл.пве (1 рубл.а у злату од пуда). А то је мален добптак, јер су ставовн руске опште тарнфе одвећ високп за нашу јевтпну робу.