Delo

СРБИЈА НРЕД ТРГОВНН' КНМ УГОВОРНМЛ 547 Маћ1уегкећг-а нашим жнтарским трговцима није било впше у пнтересу да шиљу своју робу у Пешту, где би се иродавала по врло ниској цени, једно због велике утакмице, а друго због мање тражње (сриско жито највећим се делом поново извози из Угарске, те купци нису више ималп рачуна да плаћену царину узимају на себе). С тога су се морали побринути да му нађу иов пут. Ј1 у томе су успели. Тај нови речни пут, који изгледа веома обнлазан, јер треба ићи низ Дунав, иа опловнтн целу југоисточну обалу Балканског Полуострва док се дође до Средоземног мора, те раскрснице европских иутева, ноказао се у ствари повољнији од много краћег нута уз Дунав. Немачка н Белгија налазиле су рачуна да, крај свнх подвозипх трошкова, боље нлате наше жито но Угарска, а Браила, снабдевена свима потребним установама за дотеривање, била је у стању да с успехом замени Пешту. Осим тога, жито је нрокрчило .један пут којим сад неће бити тешко уиутити п осталу нашу робу.1 У случају царинског рата сриском извозу био би пут кроз Аустро-Угарску потпуно затворен. То бн у првп мах оштетило наше извознике, јер треба времена док се домаћи пронзводн у већој количини крену другпм иравцима. Али мп сад пмамо внше кланичних иредузећа ио пре неколико година. Опе су већ довољна да ириме готово сву нашу стоку, те после кратког времена пи један жив комад не би изншао нз земље. Међутпм месу, сланини, масти п другим прерађевпнама нпсу потребнп Беч п Пешта као живој стоци. Житу је, внделн смо, већ отворен нов пут — Дунавом. ()д тога ћемо пута много внше користи имати кад у Београду буде елеватора (а њнх ннје тешко подићи). Онда се наша жита, једном утоварена у шлепове, неће нигде уз пут задржавати. То ће бити велика добит, јер задржавање стаје доста времена п новца II трећн наш особито важни производ, суве шљпве, ночео се увелико ослобођаватп аустро-угарског посреднпштва,- нарочито од како су пзузетном 1 21 По нашим статистпчким подацима нзлази да је Шоо. год. нз Срон.је пзвизсио жита у Румунију око 22,400.000 кгр. Наше је жито у стварн еамо скренудо у Браплу, иа отпшло много даље (поглавнто за Антвернон). 2 Аусгро-угарско (нештанско) иосредннштво наноси велнке штете ерпекнм нзвознпцима шљива. Оио нм одузнма не само један део зараде, иего, држећн у својнм рукама нашу шљпварску грговпну, пештанскн нренродавци утврђују цену но евојој вол.п. С тога је наша шл.пна етално јевтпнија од босанеке и ако од н.е нп у чому није гора.