Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГ0ВН11СКИМ УГОВОРИМА раздељака да ће се при нзради уговорних ставова .још лакше моћи ублажити носледпце највећег повлашћеша. Немачка, дакле, неће имати питереса да склапа трговинске уговоре на основу узајамног попуштања. С тога .је веровагно да их неће хтети нп скланати. А кад по њеном примеру трговински уговори осталих држава средње Европе буду закључени на основу највећег повлашћења, и Србнја ће морати пристатп уз гакве уговоре. Псто је тако сумњпво да би напуштање највећег повлашћења одговарало нашпм пнтересима. Чинећи свакој страној земљп одвојене уступке ми бисмо се, на првом месту, моралп обазретн на велпчину и важиост уступака које можемо добпти у накнаду. (Поступак узајамиог попуштања основан је на принципу с!о ш с1ез). Ономе којн буде пајвнше дао моралп бисмо равном мером вратптп. А нашем извозу може Аустро-Угарска учишгги највећнх олакшица, и она .је готова да нх учини из разлога ко.ји не постоје за друге земље, на ће с правом тражитн да н ми њеном увозу дамо веће олакшпце но другнма. А мн јој то не бисмо могли одрећн. Аустро-Угарска бн врло радо прнхватила такав принцип који бн допринео сгварању тешњих веза са Србијом. Она је већ показала да у нашпм односпма не мари за постунак највећег повлашћења који је изједначује с осталпм државама. Проширеним олакшнцама пограничног промета не може се ннједна друга држава користити. Тим је олакпшцама, дакле, унпштено у извесној мери дејство највећег повлашћења. А завођењем прпнцпна узајамног попуштања продужио би се рад у том правцу како Аустро-Угарска само пожелетп може. Да лн је то у добро схваћеном пнтересу наше отаџбине стоји у вепп с питањем, да лп мп треба да тежимо стварању одвећ интимннх односа с Аустро-Угарском нли такве односе треба да пзбегавамо. А о томе је већ бпло речп. Поступком највећег повлашћења нашн производи ужпвају прп увозу у Немачку све олакшпце признате аустро-угарским и руским производпма. А то .је највнше што Србија може тражити и што се уговором може добити. Иоступак узајамног попуштања не бп иашем извозу за цело донео ннкаквпх специјалппх олакшица. Немачкој није у ннтересу да нас прпдобпја јаче но Аустро-Угарску п Руснју. Ако би се у том иогледу чнннла каква разлика између наших производа п пропзвода тпх велнкпх сила, та бп разлика пспала само на нашу штету. Србпја за Немачку ппје доволшо важна да бп се према њој пмало каквпх Дело кн>. 25. 37