Delo

СРБИЈА ПРЕД ТРГОВИНСКИМ УГОВОРНМА 559 првим елементом у довољној количини. У пае има сировина за прерађевине, а п водене енаге за покретап.е машине. Радне енаге за индустрију не може нн бити довољно у једној тако слабо насељеној земљи. А оно што би се узело од пољопривредника без велике је вредноети. Наш сељак, навикнут на нољске радове, који га заузму само извесио време у години, мучно би се прилагодио тешким, непрекидним индустријским пословима. II ако његова надница апсолутно узевшн не би била висока, она би скупо стајала е погледом па величииу и каквоћу нроизводње, коју би такав радник био у стању да пружи.1 А немамо ни технички довољно спремних људп. Наше ннтелигентпије класе одају се махом чиновничкој или војничкој карцјери, а са странцима се пе може земаљска нроизводња кретати сасвим новим нутем. Ни у погледу трећег елемента производње не стојпмо боље. V Србији има уопште мало капнтала. Ни сав не бп бпо довољап за подизање пндустрнје, а ван сваке .је сумње да би се од канитала који се земљи находи само један део уложио у нов облик производње. За покретање индустрпјских нредузећа иотребно је извесно привредпо васпитање. Онај који је целог свог века давао новац под ннтерес плп, у најбољем случају, куповао акције каквог ескоитпог завода, пе може се лако решитп да уложп своју имаовпну у пндустријско иредузеће за које нцје сигуран да ће успети, или ако успе само ће под изузетнпм околностима донети интерес на који су напш каииталисти свикнутн. А на страни каиитал може се рачунати само за сиорадпчна иредузећа и то кад га ие треба у врло велпкој количини. У времену кризе, а тако дубока измена у народној пронзводн.и пеминовно бп пзазвала крпзу, повукло бп се можда п ово мало страног капитала што га сад има уложеног. У природи нема скокова. Једна мала земља с крајње неса. временом аграрном производњом није у стању да прелетп на најсавршенији облнк народне нрпвреде, пидустријску (одн. мануфактурну) производњу. Нп Лист, који је толико указпвао на корисност индустријске нроизводње крај аграрне, нпје пмао на уму такве земље. Оп је иреиоручивао већу разнолпкост у народној привредн за велнке, добро насел.ене ем.ље, с напредњ м 1 II пашн запатн аате ннше еа невештнне. неумешноегп п стабе прелуктивности раденика но са иедовол.не заштнте. \.баџпје. на нр.. гек живота|»“ н ако нпсу пзложенн пнкаквој етраној утакмпцн