Delo

Д К Л 0 .->60 агрнкултуром и на високом ступњу цнвнлизацнје.1 Србпја не псиуњава ниједну од ових погодаба. Пндустрији су нотребна велика тржишта, многобројни потрошачи, лак саобраћај, а свега тога нема у Србпји. Србија бн се упустИла у врло опасну авантуру кад бп хтела да подиже индустрпјску пронзводњу на рачун аграрнога извоза. Таквој једној авантури изложила се Румунија 1886. годпне. Она је хтела да створи домаћу индустрију, па је у том циљу требало високпм царпнама обезбедпти предузећа која већ постоје и довољпом заштитом дати могућностп новим да се крену. То .је био један од главнпх узрока царинском рату с Аустро-Угарском. Да би упоређење бнло што потпуније ваља пмати на уму да су Румунн у то доба осећали већу потребу за стварањем индуетрпје н могли су се надати бољем успеху у томе но Србија шеспаест годпна доцнпје. Услед једнолпкоетн земаљске аграрне производње Румуни су морали гледатп да се проширивањем основнце народие нроизводње да већа сталноет привредпом развптку њихове отаџбине. Осим тога, у Румунији је већ тада бпло више кашггала, железнпца, путова п многпх других стварн потребпих за стварање пндустријске производње но што их Србија сад има. А утакмица са стране била је знатно мања, јер се велпке индустријске зем.ље нису зауставпле у својем напредовању иосле 1886. С тога је за стварање пове индустрије потребна све већа заштпта. А довољна заштита све се теже може добитн, јер су нндустрнјскнм земљама услед јачег развитка производње све потребнија страна тржишта. Ни пнтање о пзвозу нпје морало Румунима задавати много бриге, (у толпко нре, што у то време пзвозу аграриих пронзвода нису стављане тако велике сметње као сада). Како су у непосредном додиру е морем њима није било тешко упућивати своје ироизводе куд хоће, према потреби. II румунски производи разносилн су се по целој Европи. С тога нцједиа страна земља није пмала тако велпког удела у румунском извозу да је прекид трговинскнх односа ма с којом од њпх могао повући кобнпх последпца. Па инак царинскн рат с Аустро-Угарском напео је смртни удар румунском сточарству,- а 1 Р г ј е 6 г 1 с. ћ 1Лк1. Иан ХаЦопа1е 8у«1ет <1ег роНИвоћеп Пекопопме, К. XIV. 7. АиП. 1883. - У 1871—8И изиосао је извоз стоке Румуније иросечио годишње 14 ми.1. дппара, а за све време царинског рата. 1887-У1, само 6 милијона. Нп посло 1891. нома румупско сточарство скоро нпкаква зпачаја за извоз.