Delo

СРБИЈЛ ПРЕД ТРГОВИНСКНМ УГОВОРИМЛ 501 иидустрија се није могла створити у већем размеру. Залуд је била огромна заштита, залуд су законом од 12. маја 1887. биле дате врло велике повластице индустријским предузећима.1 Нјихов број нпје достигао особито значајиу цифру. Од 1887. до 1898. подигнуто је само 210 индустријскпх предузећа. По себи се разуме да овакав развитак домаће индустрије нпје имао скоро никаква утицаја на величину румунскога увоза. У годинама 1876-85 (пре царинског рата) увоз у Румунију износио .је просечно 278 мил. динара, у 1886-93 (за време рата) 362 мил., а у 1894-900 (после рата) иросечно 324 мил. Према томе, може се сматрати да је покушај Румуније у стварању земаљске пндустрије врло рђаво исиао за руком. Високе занггитне царине послужиле су поглавнто као средство за повећање државнога прихода. Из овога не треба извести да у Србијп при умереној заштпти не може успеватп ниједна иидустријска грана. Велпчнна иотребне заштите одређена је трошковима производње. Што су ти трошкови у једној земљи већтк потребна је већа заштита за произведене предмете. У СрбиЈИ су трошкови производње велнког броја пндустрпјских ирерађевина толики. да бн се њихово израђивање могло одомаћити само крај врло впсоке заштите. А такву заштиту Србија не може п не сме тражити у повпм уговорпма. Али трошкови производње неких пндустријскпх грана. захваљујућн обилатој помоћи природе, не би били ве1ш код нас но што су у земљама из којпх се сада предметп пронзведени таквом пндустријом увозе у Србију. Пзрада таквих предмета у земл.н биће довољцо заштићена н прч умеренпјпм царинама. Тако, предузећа која би ирерађивала домаће сировнне могу п код нае успеватн на природној осиовп, јер би се јевтнноћом наших спровина врло често могла изгладптп скупоћа другпх елемената потребнпх за развитак једне индустрије.- Али оваква предузећа не могу битп код нас одвећ многобројна п разноврсна, 1 По том закону предузеНа у која је у.тожепо вшие од 50.000 иш. н која бар 5 месецп преко годпне етално употребљава.р најмање 25 радеиика. међу којпма 5 годпна после оенивања мора бптп 1 2 л Румуна. н т. д. шбнјају 1—5 хектара беснлатног зом.т.пшта, оелобођавају ее за 15 годипа « ви\ пеносреднпх пореза. допушта пм со е.тободан увоз машина. маптнеких д»‘дова п евега оног што уз т<» нде, затпм увоз епровпна у ко.тнко пх нема у земљи. Пваква предулећа, оснм тога, ужнвају врло велпке отакшнце у железпнчким и поштанскпм гарпфама, нмају првенетво > јавннм набавкама. п т. д. 2 У том правцу, т. ј. у развпјању пидуетрпја које бн ма и иоеве нрпмптпвно прерађнвале домаћу спровпиу пма врло много да ее радн. Србпја