Delo

Д Е л 0 562 једио због недостатка каиптала п радне снаге, а друго, што једиа мала земља није у стању да пропзведе велпку количнну разлпчнпх спровина. С тога се Србпја мора у почетку ограничити само на прерађпваље онпх сировина које се најјевтинпје и најтакше добпјају у довољној количнни. Многе наше сировиие тако су јевтине да бп се њнхове прерађевине крај свпх осталих трошкова могле продавати но нижој ценп но сличне прерађевине другпх европских земаља. Предузећима која раде с таквим снровинама треба, па првом месту, омогућити опстапак п успешан развитак у земљп комбинујући оба начина потноре (царинску заштнту п унутрашње повластице), увек потребне младим предузећима док не пређу нрво, најтеже време. У осталом, предузећпма ове врсте иотребно је за краће време и мање како заштпте (умерена заштпта је за њпх довољна, а она се једипо у уговорима п може добити крај повољних олакшица за извоз) тако п државне по.моћи но другим. Њиховп производн — прерађевине врлојевтпппх спровина — могу иод ноле повољннјим околностима издржати утакмицу и на страним тржиштима. С тога пм треба у уговори.маобезбедити потребне извозне олакшице п то за жнвотне намирнпце поглавито нрема Северу, а за све прерађевипе у опште према Југу п Истоку.1 Оваква предузећа корисна су н по земљу и по још и.чвози своју стоку највећпм делом у жпвом стању, а жнто не само да сс ие меље него се и не пздваја ио квалитету. П што је најгоре, ми увознмо пзвесне, веома нрогге нрсрађевнпе, па чак и сировпне, које бн се с мало труда п трошка могле у земљн добнтн. Код толиких својнх шума Србија увозп годншње за 1,300.000 дип. дрва и најпростијих прерађевина од дрвета (као што су: трупци, даске, греде, дуге за бурад п т. д.). II вина смо увезли у 1805—900 па 3,137.000 дин. (с грожђем близу 5,000.000). Још у већој количннн увезепо је кожа крупније стоке н свиња (1901. изпосио је увоз говеђпх бнвољих п свпњских кожа за 2,660.000 дин.), н ако Србија производи тако много ову врсту стоке. Код нас се може врло лако одомаћити и израда консерва од меса, сира п другпх животних намирннца које се сад једппм делом увозе. Узрок слабом развптку оваквих предузећа не лежн толнко у педовол.ностп царинске заштите колпко у недостатку капитала, а затим у рђавој унутрашњој трговинској н саобраћајној политнци. 1 Турска п Бугарска већ су се ноказале као врло добри потрошачи пашег брашна (1901. извезено је у Турску за 159.000 дин.), масла (у Т. за 130.000 дин.), пнва (у Т. за 39.000; у Бугарску за 11.000), ужарских израда (у Т за 441.000; у Б. 279.000), сукна, абе, шајака и других матернја (у Т. 67.000). групаца, балвана, дирека п др. (у Б. 50.000). При ноле повол.нпјим околно• тима знатно ће се повећати извоз свнх ових производа, а моћи ће с.е извозити п миоге друге ирерађевине домаћих еировнпа (као: цемепт, ћерамида^ уга. I.. брикети. метле од спрка, итд.)