Delo

II Е В Ц II 579 и ноћу само се радп. II како је онда ноћу било лепо! Одмах, с чела, до мајстора седн Стојан. Мајстор га од свих највише волео. Онао је да чпта, пише и води вересију, и зато га увек до себе држао. Ниже од њих, с обе стране тезге, калфе и шегрти. На нољу пуца дрво и камен. Усред смрзнуте, глухе и беле ноћи чује се покаткад како пуца од мраза. У диу дућана гори земљана пећ. Око столова пуни мангали жара. Над средином опружене тезге, око које раде, виси с таванице велика лампа. Тшриш мирише. Чекићи звече, а с поља се чује како на махове ветар почне да завцја, тресе ћепенке дућанске п с крова одваљује носпе снега, па то разноси. Они раде, ћуте. Око срца нм тонло: греје пх она топлота п праскаље дрва у пећп. Одједном би се дућанска врата нагло отшкринула п на њих би се, сва посута снегом, журно ировукла Стојанова матн. Затвара брзо за собом врата, тресе смрзнуте ноге и колију. - Срећна вам работа! Добро вече. Ево!... II као да пм се умили што нх је изненадила, спречила у иослу п досаћује им, почела би из пазуха, џепова да вадп и меће на среднну тезге, испред свих. било кувапа кукуруза, било кестења. Што је најбоље одваја и пружа мајстору, а остало даје њпма. — Ево — нудн их — донела вам тетка да што окусите. — Седи, седн, лала, Злато — вели мајстор п чинн јој места до себе. — Седи, н онако си дома сама. Седи, одмори се п огреј, а носле можеш и до наших (кући му) да одеш, да поседиш тамо. Мћн ћу п тамо. Тамо сам п пошла, него прво свратпх к вама. II опет почне да се пзвињава: знаш, сама сам, па дођох. Него само да вам нисам иа сметњи? — II пошто разредн разбацане ствари по дућану, почнстп нешто, тек само да је од користи, седа тамо, у дну дућана, до пећн. Згурп се, скуин, како би заузела што мање места. А Стојапа стпд од ње. Бојн се, није право пгго она тако, готово сваке ноћи, по цимн п зпми долази п доносп му, надгледа га. А и од њих, Јована п осталих својих другова, стид га, пгго га она толико мази,' чува — као да ннје ои велнки. већ шегрт. Зато, кад год она дође, њемује неугодио. Јован га впдп како црвенп, крпје се п неће да узме п .једе, догод .је она т\ Чак ночне да ,је као корп: Шта дома, мајко, не седпш; него по овом времену... Етог видиш... Како ћеш после сама да се враћаш но овој мећавн?