Delo

7) N11 Д Е Л 0 Могу ја, могу, чедо! нрекндала бп га она живо и умиривала. Цео дан седим, иа мн, знаш, досадп. Не бој се тп за мене... Него окусн, узмпнједн пјто, што сам донела,— II почела бп да га нудп оннм што је донела, да ставља преда н>, а њега стид, није хтео да једе, докле би она ту бпла. Онда бп се она још више повукла, скупила, прекрстила руке преко колена, нагла се, па жељно, светло иочела да гледа у љега, Стојана, како јој онако нежан, плав, тпо, ради уз колено мајстору... Гледа га, а уста .јој нграју од милине. Опет би настало ћутаље, ионова почело да се чује како напољу ветар још бешње завија, одвал^ује иоспе снега, разноси, н кроз пукотине ћепенака к њима по нешто унесе. А она бн, мајка Стојанова, тамо у дну, до пећи, згрчена седела, ћутала, гледала у њнх како раде, п кад год би се ко окренуо, пружпо руку да што узме, она бн из тог ћошета притрчала, додала што онај хоће да узме. Ево, ево, синко! Ја ћу да ти дам... Чинила .је све, само да бн пм била од корпсти, не била на досади, од штете, и тиме пм постало досадно то њено долажење, обилажење сина, гледање како онп раде. После, кад бп се довол.но наседела код њнх, дизала би се п пшла мајсторовој кући, женама, да тамо с њима седи, номаже им. II чим би се она дигла, почела дубље да се забрађу.је, стеже, увија колијом, мајстор бн одмах викнуо: — Јоване, фењер! Немој, бата-Арсо, жив ти ко тп најмилијп! почела бп она да га преклиње, да је ни Јоваи нп ико други не прати, да због ње не прекидају посао. А, не... одбпјао би мајстор. — Ноћ је, а ти сама! Нека пде, нека иде! Ох! вајкала бп се она. — Па овако... други пут да не дођем! — јер, ето, она им је иа сметњи што увек мора један радп ње да прекине посао н прати је. Ама не де!... Знаш тн мепе! почео би од срца да је уверава мајстор. —Дођи, што да не? -1едно имаш, па кад њега пећеш да гледаш — кога ћеш? II заиста прп том Једно имаш“ н кад погледа Стојана, видело се како му ннје неправо што шлазп, што надгледа Стојана; чак му п мило, што га толико воли, јер и он .је Стојана волео. То бн њу умпривало. Не знајући од радостп како да му