Delo

II Е В Ц II :>м се захвали, она бп се брзо опраштала, одлазила мајеторовој кући праћена Јованом. II онде је с мајсторовом женом, снајама, ћерком седела, помагала им, иарочито у женским радовима, кројењу, шивењу кошуља, што је она изврсно разумевала. II то би нм толико помагала, да би је оне одвраћале; али она је силом узимала п радила, радила усрдно, сва срећна, као да надокнадп мајстору, његовој кући, што је он тако прима, не љути се што опа толико воли свога сина, Стојана, те не може без њега, већ долази, досађује им. III. А сви су знали зашто га она толико воли. Пмала .је зашто. Он јој је бпо јединац н првенац. Радп њега, да не бп с њиме бпла брату на терету, преудала се, чак се удала за неког сељака, који се скоро доселио. Истина п с тпм другим мужем имала .је много деце, алн је све бпло женско и кратка века. Једно нм за другпм поумпрало. Доцније умро јој н тај други муж, те тако опет она остала сама са Стојапом. II, ваљда услед толиког умпрања мужева, деце, преплашена, једва је чекала да јој Стојан порасте, да га да на занат. Све се бојала да пе ће то дочекатн. Чпипло јој се да ће тиме што ће се од ње одвојити, отнћп на занат, као осигуратп се од какве несреће, смртп, па ће онда и она једном. кућа њена, стуипти у некп ред, а не као до тада: ко што ради, а она само сахрањује п вуче се по гробљу. II зато је, ма да Стојану било тек десет година, те још ппје бно тако јак, развијеи, она мајстора молпла, кумнла, кумпла да га прпмн. II овај је после на толика њена преклињања попустпо п прпмпо га; примио п зато, што је с покојннм му оцем био друг, лепо се пазпли. II кад јој рекао да му га доведе, она од снлне радости, пошто је Стојана окупала, обукла у ново, пре но што ће га повестн, затворила се у собу, да је Стојаи не видп, п снта, сита се исплакала. Осећала је: као да је тад његов иокојнп отац, а њен први муж, устао, дошао н гледа је... II она као даје му рачуиа о његовом првенцу, јединцу, како гајеочувала. однеговала п ево већ га водп на занат, даје га да учп пстп н.егов запат, п тпме одужује свој дуг према њему. Јер син му. учећн његов занат п продужавајућн га, п самог покојнпка обнавл.а. продужава, те оп сасвпм пе ће изумрети, неће га нестати...