Delo

Д Е Л 0 582 II занета у то, ерећна, плачући, грца.та .је гласао као тешећи покојника и себе: и он, н ако је умј'»о, и она, и ако се мучпла, бар су имали зашта. Дочекасмо, дочекасмо! говортша је, п снта, сита се наплакала од радостн. После, кад је, држећи га за руку, пошла с њим уз чаршију н повела га мајстору, осећала се као ниједанпут у животу. Тај њен путузчаршпју (С обе стране дућанн, гледају је трговци, чаршилије, како водн сина на занат) био је као онај кад је пошла на венчање с оцем му... толико је била срећна. Сва је бнла срећна, срећна, што од тада престаје бптн удовнца. Од тада она постаје „мајка Јованова“, којој је син на занату; дакле ма.јка, стара, не више млада удовпца, којанесме сама никуд да нзађе, да се впди у чаршији. А од тад може, јер син јој .је на занату, велики. II онда, он је ту који има да водп бригу о њој, заповеда њоме, кућом... Престаје да буде, као што се каже, „гологлава" удовица, сама, да мора да се крије, да бежњ сад је ту он, син. Опа се губп. ()н иостаје домаћин, њено престаје. II зато је она сав алат очев брижл.иво чувала, а после, кад је он већ ступио, још боље пазила. Сваке суботе, кад бн јој на преобуку од мајстора дошао, после вечере, онамујензноснла очев алат п ређала преда њ. Једно да покаже како није ништа упропастила што му је остало од оца, а друго да ужива како оиако мали, тек што је ступио на занат, већ научпо, зна имена алату, узима га у руке, сигурно њиме управља... II зато су Јован, Сарајдар, Чукља, свп, којп се, ма да нису били код истог мајстора, ипак једнако дружили, најрадије долазили Стојаповој кући. II ако су онп бнли богатији, сваки од њих, сем Чукље, имали оца, развијене породице, родове. нпак највнше су волели Стојанову кућу, ма да је била доле, на крају вароши, и још недовршена. Мајка му од новца, што су јој пасторци другог мужа дали као део од имања, била је купнла ту земље н почела да зида кућу; алп пије ималадаје доврши. Само што је могла покрнтн. Од двеју соба могла је само једну, малу, да улепи, учврстп п ту су се сместили, а остало, кујна, гостинска соба, зјапило без уметпутих прозора н врата. Око куће ннје било зида. Било је плота, што је она сама наносила и заграђивала. Зпда је било само са улице. А н улица је бнла нова, .још ненасељена. Али ипак Јовану и оста-