Delo

II Е В Ц II о8-> лима била је она п онако гола, са зидовима неолепљеним осем онде где .је била собпца, која је опет с тнм новим жутим лепом штрчала и одударала од целе голе куће, и лепша и пријатннја него куће њпхових оцева тамо, усред вароши, велике турске, лепе; а то зато, пгго су они ту, код Стојана, приманп и дочекивани као старији, људи, а не тек момци, шегрти. Чим бп онако заједно — Јован, висок, црвен; Сарајдар, увек као неко женеко очепгљан, чист, шарен у неком белом појасу, а Чукља у кожуху, масан — са Стојаном дошли, ушли, Стојанова мајка истрчавала би пред њих, дочекивала нх, уводила. Одмах би Стојану, као дајући му рачуна, почела да казује игга .је тога дана кувала, готовила, како није знала да ће доћп са „друством“, и тиме се извињавала, ако нема бог-зна-шта чпме да нх угости... II онда би им износила, дворила нх, не као другове свога сина, већ као сипа домаћнна и његове побратиме... После? Шта је настало после, што се збило, учпнило? Чисто не бн веровали да је у истинн било. После кад су у истинн порасли, замомчили се, кад им науснице загариле, снага затрептала, кад им чакпшре отесниле, кад су мораве појасеве почели по два пута да увнјају око себе а пож, кама, под пазухом, жила у руци, (Ј>ес над челом... кад им душа запевала, девојке зампрнсале, свет се отворно, они прнулп, полетели —лом се начинио. Турци, гледајућп их, гунђалн су: — Ја, .ја ... карадак! (НаставиКе се)