Delo

60 Д Е Л 0 тивпог нрава читав ннз нових закона и уредаба по свима гранама права, што је све имало не само да осигура већ и да прошири принципе, исказане у она два ранија хата. Пре хатихумајуиа ми налазимо свеколико и јавно и приватно право Турске садржано у две велике збнрке закона, које обе имају егзотична и готово неразумљнва имена: збирка бисер (аутор: мола Хозрев) и збирка мултека-ул-убур или само мултека („спојни канал два мора“, дело ученог шеика ИбрахимХалебија). „Отоманско законодавство, — пише писац, по коме ово н наводимо,1 — обухвата две велике гране: теократски закон, назвап шериат (религиозни и грађански закон), и политички закон или канун.... Први се оснива на религији и традицијама, а други на султановим прерогативима". Исти писац нам казује даље да мултека, дакле збирка, у којој су као кодификоване султанске наредбе и већ усвојене традиције, садржи у главном осам посебннх законика: религиозни, политички, војнички, грађански, казнени и трговачки закон, грађански и кривични поступак и закон о лову, „То је, вели Убичини,- ире уџбеник о моралу него зборник закона, или управо ту су помешанп п морал и закон“. II онда додаје да је разликовање на шериатску, религиозно-грађанску, и политичку, канунску, партију управо вештачко и не постоји у стварп. — То законодавство је дакле било енциклопедистичко, универзално; оно има своју историју, и у њему још нема јаче нздвојених и спецификоваинх правних појмова. Шериат је остао за Мусломане у важпости и дан-дањи, али се период рефорама већ обележио тежњом да се закони спецификују, да се законодавство подвоји п разлучн према разлици у верама у царству п према неирекидним утицајима са стране. Та се појава датира нарочито од хатихумајуна, ма да се она види нешто п пре њега. Тако, на пр. 1840. године израђен је првн казнени закон, у коме се не само класификују кривице, пропису.ју казне н т.д., већ се тежи да се одржи разлика у прерогативима извршне и судске власти и да се уведу неки европски принцшш кривичног права, норед свега што је у том закону још задржано обележје дотадањег легислативног духа у Турској.8 1 2 3 *1 ШмсЈпЈ, КсЦгез 811Г 1а Тигцше. 1853. Т. I. р. 143, н дал>е. 2 11ж1. р. 165. 3 Чл. 1. тога аакона. на ирплнку, почиње овако: „Пошто се падпшах одлучпо да неНе више ни јавно ни гајно. пн отровом нн каквом другом