Delo

0 ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА 61 Закони, који се у Турској но свима струкама издају после хатихумајуна, много се јаче ипспирују духом европског закоподавства, а количина њихова далеко одмиче нрема стању пре тога. У том погледу, на прилику, ако пе рачунамо прокламовање трговачког закона од б. новемора 1850., који је дошао пре хатихумајуна и био сам израђен у главном по француском закону (с извесним модификацијама), онда у серп.ју главних закона из овог доба рефорама можемо уврстити ове законе: нови казнени закон од 9. августа 1858., законе финанси.јске од 1861., закон о поморској трговнни од 1864., грађевинске и хпгијенске законе од 1861. и 1862., закон о трговачком поступку од 15. новембра 1868., закон о уређењу вилајета од 1865.1 (нрвобитно закон о уређењу дунавског вилајета), закон о штампи (1864.),2 читаву серија закона о земљишној својини итанијама, * даље о обавезама, уговорима, преносу дуга, иоклонима н т.д., што је иослужило доцније за .једну збирку грађанског законика у 16 књига (меџеле), довршену после седамнаестогодишњег рада; законе о јавној настави и царском лицеју у Царнграду (1868.), закон о уређењу државног савета (1. маја 1868.), закон о турском поданству, од 1868., прве законе о редовним првостепеним и апелационим судовима (1869.), закон о мерама и тежинама (1869.), закон о шумама (1870.), закон о онштој администрацији вилајета од 1871. и доиуне закона о вилајетима смрћу уништавати никаквог кривца, док му кршшца не буде аакопом доказана и он овим законом осуђен, то се нп једном чиновнпку у царству, као ни икоме другом, не допушта ианети смрт ма коме човеку; чак нн везнр пеће смети убијати ни иастира, а у случају преступа и ои ће бити кажњен с.мрћу. Даље се наређује да сваки злочин мора бити суђен, а смртна казна нзвршаваће се само по одобрењу султаиовом. — Чл. 4. гласп: „Иошто се Њ. Величанство од сад уздржава да прпсваја добра п својину ма чпју, то нпје никоме доиуштено да продаје своје имање. те да бп га неко трећи неправедно присвојио“. — Иначе и. пр. чл. 5. забрањује нодмићпвање и казнп робијом од три годпне чиновнике и офпцире, који бн изнуђавалп повац од ноданнка; крађа се казни са седам година робнје н т.д. 1 Годину издања овог закона неки аутори друкчије наводе. узимајућн у то.м смислу за датум његов годину 1807. 'Гако и \ Те*1а. КесиеП. Арр. \ 11. а н код АгшГагсћЈ-Веу-а. 2 Уредба о штампаријама је раннја (од 1857.) •! Овако преводпмо туреку реч тану Царои) илн шге ро^-ч^опе. који <•0 задобија прп куиовипн земл.е како царске и снахијске. тако и вакуфске. Она има у Турској прплпчно друкчпје значење него наша реч тапнја.