Delo

()•_> д !•; л о у 1875. и т. д.1 Многн од овнх закона доцније су допуњаванп. мењани, и у том погледу вреди навести законе, којп већ падају у период носле берлинског конгреса, а пореклом су из овог доба, као: закон о кривичној истрази (1879.), закон о саставу н надлежноети судова (од 17. јуна 1872.), уредбу о установи нотара код судова (1879.) н т.д. п т.д. Сам овај сиисак показује не само нове хоризонте, који се почињу помаљати на пољу јавног права Турске, већ и то да у том смислу нгра главну улогу тежња за европским обрасцем. Заслужни преводилац турског законодавства на француски језик, Апз1жсМ-Веу у своме делу Турско законодавство обратио је на мпого места правницима п историцима пажњу на паралелизам између поједпних одредаба, појмова и принцииа овог новог, реформованог, турског права с једне а римског или модерног европског с друге стране. Нарочнто је то случај код специјалног грађанског права, али се лако може опазитн и у кривичном, трговачком и т.д. Поступци, на прилику, у кривичном и трговачком праву специфично су француски.1 2 Кад су на десетину година после париског мира евроиски кабинети вентилирали питање како је и у колико је Порта извела велике реформе на основу царског фермана од 18. фебруара 1856., један турски државник, упознајући Европу с овим законима и сам је нарочпто истицао ту тежњу за евронским моделима у законодавству п овако се о томе изражавао: „Пре промулгације начела танзиматскпх у хатишерифу од Ђулхапе, нз кога излази хатихумајун од 1865., слобода, част и својина отоманских подапика билн су изложени опасности и злоупотребама једне традиционалне друштвене органпзацпје, у којој је чак и извршење закона било нотчињено сувереној вољн грађанских и црквенпх носилаца власти. Од тада било услед нових закона, било услед правилнпје прпмене старих, бнло пајпосле н нарочито услед дубоких модификација у јавиим појмовпма, личпост и имање отоманских поданика стављени су под заштиту начела, која 1 Зборник накопа па турском ^езику познат је иод нмоном Дустурилн Дестур. Ипаче је најпознатија епстематска колекција: Апн^агоћј-Веу. Ие^јДаИоп ОПошапе. Сопн1ап1. 1873—1888 I—VII.. КГсо1а1бе9, Арр. а 1а 1еКЈн1. оЦош. 1878. Осем тога има саопштења у АппиаЈге (1е 1а 1,б^јн1. »Чгап^еге, у Митермајеровом часопису Хећнсћг. I. аин1. Кеећ1, у Тестпном .чборшпсу и т.д. На.ма су били при руци Апн1агс1п-ћеу н Тен1а. 2 11о гуреким законима нема установе пороте. В. Тигкеу, 1881. .V. 15.