Delo

0 ПОЛИТИЧКИМ РЕфОРМАМА 73 п општинских одбора; опа поставља мудире, предузима по свом иахођењу мере за одржање реда, распоређује порезе и т. д. До скора извршној властп је припадало и право редовних интервепција у отварању судских процеса н извршењу судских одлука. При овоме је од значаја још и то, да сав тај рад не подлежи некој доброј организованој, непосредној контроли, већ има н сувише могућности за произвољност. Овај централистнчки иринцип не сузбијају готово нп у колико ни одредбе о обласним скупштинама, саветима и т. д. Круг рада обласних скупштина, како нм је то нарочито додел5ено законом од 1871., ограничавао се поглавито на прпмање к знању оннх ствари, које нм је највпша вилајетска власт саонштавала, или још у неколико и на давање мњења. Ове скунштине су, по овом уређен.у, претежно мусломанеке; у њпма су нресудни воља н ауторитет највиших внлајетских чниовнпка. У осталом, у практици су оне увек биле без значаја, нитп су оне у стварн функционирале. Није друкчије ни са адмшшстративним саветима. Избор ових савета врши се, према законском тексту, по листама, које спрема један у ствари мусломанскп бирачки одбор; за све то дефинитивнн је суђаја валија, којн је н главни, неограничени, ауторитет свега, што се ради у вилајету. „По закону од 1864., допуњеном 1875., — пише главнп историк рефорама у Турској,1 — рекрутовање административннх савета по окрузима врши се на једној листи кандидата, у коју се уписује једнак број и мусломана и хришћана, а која садржп двапут више кандидата него што нх треба бнратн. Ова се листа нодносн валији, који бпра чланове иутем елпмппацпје. Ово одбнрање допушта представннку пзвршне властп да удали лнчностп, у чију потчнњеност и оданост сумња. Тако он одређује једну удесну већнну, која је претежно мусломанска, пошто закон одређује да извеснн впшн чпновнпцн <1е шге улазе у администратнвне савете. Пз тога излазп да ако и јест прпзнат демократскн принцнп, у ствари једнакост не постоји за хришћанског поданика, нпти он слободно врши своја ирава.“ Закон од 1864. и његове органске допуне указивалп су доиста, на неко учешће н хрпшћана у државнпм пословнма. 1 Еп^еПиичЦ Е<1. у једном чланку у Ке\ие <1и <1гоЦ рибИс ог/.. 1891 стр. 205.