Delo

74 Д Е Л 0 поправљајућн тако дотадањн бесправни иоложај тога становништва. Алн због јаке централпзације државе п због апсолутнстпчке владе у Турској, хрншћански је елеменат по овом урећењу остао још у врло потчињеном, потиснутом, положају; у примени, на практици, тај је елемепат н много доцнпје од првпх момената реформе био на свима пољима јавиог живота у истом положају, у коме га је реформа и затекла. „Ново вилајетеко уређење — говорила је већ 1867. године Русија, обраћајући пажњу осталнм кабинетима на махне н стерилитет ове реформе1 — одваја до душе, судску власт, коју су до сад имали меџлиси, у засебпе судове. Али ттравда ту није ништа добила. Поред велнке већине хришћана у царству, у овим судовима седе само три немусломана, док су Турци осимтрп посланнка, које именује њпхово становништво, представљенп десетнном владиних чпновппка с одлучнпм гласом. У овим судовима, као п у меџлисима, хришћанп нпкад не емеју дићи гласа, а ако то учнне, добпће за то муке п гоњење сваке врсте. У ствари они само стављају свој печат на одлуке, које доносе мусломани; за мњење њих нико и не пита; махом они и пе знају садржину онпх одлука или пресуда, које се, у осталом, иишу само турски “ За практичну страну ових закона ова потчињеност хришћанског елемента врло је важна чињеннца. Закон о вилајетпма и група оннх судских, (па и извесних финансијских) уредаба, које п данас стоје као допуна тога закона, по себи би, можда, донекле могли и зајемчити бар .јавну сигурност и општа људска права у Турској. Може се с разлогом мислити да би се један такав режим, основан строго на законитостн и примењиван спремним пзврпшоцпма закона, могао и трнетп, на п ако је он претежно мусломански. Тогајемњења, у осталом, бнла н сама Европа, п у нзвесннм моментпма давала томе израза.- Шта више у историји Турске има и потврде томе, н то онда, кад годјецентрална власт, било својом иницпјативом, било иницијативом кога свог вишег оргаиа, хтела да одржи закоиитост н једиакост у примени тих закона за све своје иоданике. Али ваља пмати на уму да је баш због тога, што је овим законима одржана она хегемонија мусломана над хргапћанпма, примена по1 Руски мемоар о овој рсформп од 12/ш 1867. — Тев1а, КесисП е1/. Арр. VII. 437. - Н. КхОаи и.ч Жуте кн>. од 1867, у Тев1а. Кес. Арр. VII. 505.