Delo

о полптичким рвформлмл 75 јединих демократичнијих одредаба овог уређења увек извођепа произвољио, неправично и на штету хришћанског становиштва. У Турској имају и јавни и нриватни живот да рачунају у свима пословима и на сваком кораку с вером и традиционалном супремацијом мусломанског елемента, те .је отуд једнакост грађана пред законом свакад била проблематично остваривана. Сведоџба хришћана на суду, ма да законом ујемчена, нцје ни у најновије доба евуда примана. Судство је у практици увек рђаво функционирало не због оскуднце закона, којих нма, већ због неспремности судија, а нарочито и највише због оне традиционалне супремације мусломанства. Закони одређују да шефови судства буду мусломани; онп се рекрутују из једног религнозног персонала (улеме), чнје је образовање врло екучено, скроз теолошко и отуда и без других нрилнка подложно једностраиости и произвољности. Судије су, истина, у нзвесној мери биле већ од првих момената реформе независне, алије врло велико нитање да ли је тнме при познатим осталим нрнликама правда боље заштићена1 баш због тога, што су оии мусломани н што нх од хришћана разлнкују вера и традиција

1 Извештаји енглеских. консула о судству у Турској 1881. (Плава књ.. Тигкеу, №8.1881.) дали сунам ирло интересну слпку, која важи и за данашње време; на њих вреди и овом приликом скренутп нажњу. Ншнта пово.вппје не говоре нп новпји писцн (п. пр. Бугарпн ВесМгоУбку. 1/Јп1ег\ еп1тп ег 1а решпб. 1>а1кап11|ие. Рапз. 1892.) — „Што сетиче начина — цитпра се мњење ХогЉ-а у великом Ларусовом речнику — како ови судови функциоиирају, ништа нпје смешннје. Нови законици, срачунати но модерним законодавствнма, уведенп су у вилајете н раздати судовима. Али валпје, кадије, муфтн.је, предеедннцп судова у вилајетима, санџацима, казама зпају само за коран п мало се орину о томе да проуче нове законе, који пм у осталом ноказују инетинктнвну одвратност Данас има око судова и адвоката, али нити што знају онп. нн судије, већ све бнва за новац.“ Багоиббе, Опин! БшЦопп. XV. 603. „Од 1875. — пише Енгелхарт о судству у Турској — председнпке провинцпјских судова иоставља влада, прерогатнва, која је одржана п ирн ревнзпјп закона о внлајетима у 1880. Што се тиче ненокретности судија. нн она није мпого озбиљнија од гаранцпје коју рајн треба да да изборни снстем у судству.

У Турској дакле судство још нема н не може иматп судске незавпсности. која је свуд у другим државама .једпа од првнх гарантцја судске иравде. А н кад би је опо у стварн имало и у најпшрој мери. граћанин не бп још нашао нод њеним окриљем оно што је Монтескпје обележавао као „духовну мирноћу која долазн од уверења да за сваког нма енгурноспг Иезнање од стране већпне судпја нз редовних судова (нпзамцје) голнко је ноторно. да је један велпки везир то п сам прнзнавао у једном јавном циркулару од септембра 1872

“ Еа Тшчцне ег 1е Тап/лшаћ 11. 293—295.