Delo

8'2 Л Е Л 0 ронсповедним општинама п т. д. у главном су сличнн с једне стране закону о вилајетима, а с друге одредбама критског статута. Пројекат бележи, на прилику, да кметови морају бити оне вере, које је већина становништва: да окружип п срески начелници, морају имати по једног помоћника и, ако је мутесариф или кајмакам мусломанин, помоћник ће бити хришћашш и обрнуто. Даље избори су за све савете истина, посредни, алп тек слободнп; правосуђе је одељено од егзекутиве; обавезно је јавно суђење; сведоџба хришћана на суду изједначава се са сведоџбом мусломана. Одељак четрнаести говори о јавној нас-тави, одређујући да унрава основпих и средљих школа припада дотичним вероисповедним општинама (чл. 266.); сваки појединац, ма којој народностн и ма којој вери припадао, има право да отвори школу, само ако пспуњава законс-ке прописе (чл. 268.). Што се тиче жандармерије, која одржава ред и стојп под унравом валије, рекрутовање у њу бива из свих елемената становништва, без разлнке вере, добровољним ангажовањем, а има се увек вршити пропорционално броју муеломанеког и хришћанског становништва. Такву је дакле реформу у главном имала у виду Европа, кад је отварала питаље о реформама непосредно пза берлинског конгреса. За ту реформу један помињати писац вели: да је дело прогреса, а у исти мах залога мира и стишавања.1 У њој су биле од битног значаја одредбе о провинцијској скупштини, о валијским помоћницима, о вишим и нижнм чиновницима, о слободи вере, о .једнакостн језика на еуду, о учешћу хришћана у жандармерији и т. д. Она .је признавала прнпцнп султановог суверенитета и турског државног јединства; донекле она је и остваривала .једап либералнији принцнп у самој унутрашњој управи и могла помоћп снажењу хрншћанског елемента. Порта је у њрј назирала основу за евентуалност, која се 1885. и појавила у Источној Румелнји, и за то је врло радо дочекала прилику да је не усвоји. Вреди, међутим, поменути да је овај пројекат и до најповијих времена остао као главнн израз евронских захтева у смислу берлинског уговора. У ’ колико се пак он може сматрати као неко рационално решење проблема, вндеће се у доцнијим врстама

(Свршетак у наредној свесцн) 1 КпдеШапН. у Ке\. <1и <1гоП рп1>1. 1901. 206.