Delo

ПОРОДИЦА НОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ПРВА ЦЊИГА (НАСТАВАК) VII У току идућих дана Литка није била бона, еамо се осећала изнемоглом, ипак је излазила, јер јој је лекар рекао да излази, али јој препоручно да се веома чува пељања у вис. Васковскп је иарочито иигао до њега да се обавестн како стојн с њим. Полањецки га је чекао у библнотеци али му је по лицу нознао да не доносн пичега доброга. — Лекар не види да сад баш има велике опасностн рече старац — али вели да то дете мало по мало умире; налаже у опште да се па њега пази, јер, вели, не може се одредити ни дан, ни час. Полањецки иокри очи рукама: — Каква несрећа, какав удар!... То јој матн неће прежпветп. Такво дете да умре! Не могу то да верујем! Васковскому се заводипле очи па рече: — Пнтао сам: да ли ће она при том имати дугпх мука. Лекар одговори да то не мора битп, н да се она може угаснтн тако полако као да је засиала. — Ниси ништа матери говорпо о њеиом стању.