Delo

110РОД11ЦЛ 110ЛАЊЕЦК11X 87 се свега; с оцем јој нећеш изаћи на крај“. А тај је заиста несносан човек! II решио сам се да се оканим. Тога сам се ради отарасио тога примања. Ето, тако .је било. Тек доцнцје опазим да се не могу отарасити и мисли на Плавицкову, и да мп .је непрестано у глави: „Она је таква, какву тражим." II увидео сам да сам учинио лудо нешто. II заболела ме душа. А затим кад је дошло оно писмо, кад сам увидео да .је и од њене стране било тако нешто, да ме могла заволети и бити мојом, онда сам је и заволео. II ево вам дајем реч: или сам луд, или је то права пстина! Док човек сам собом нешто снује, то испада и овако и онако; али кад опази да су и тамо биле за њега раширене руке, каква онда огромна разлика! Освојило ме то писмо, и не могу да дам себи џевапа! — Онда волим да вам не читам све — одговори г-ђа Емилија. — Наравно, она пише како јој се кратки сан завршио грчијим буђењем, пего што се она надала. 0 Машку вели да је врло делнкатан у новчаннм стварима, п ако увек навцја на евоју корист. — Бога ми ће она поћи за њега! — Не знате још ви њу А, ево шта пише о Кремјењу: „Тата има вољу да се опростн пмања н да се настани у Наршави. Ти знаш како ја волим овај Кремјењ, како сам се саживела с њим, алп после свега овога ја н сама сумњам да би му мој рад могао што помоћи. Покушаћу још мало да браним мили комадић земље. А тата све говорн да му савеет не допушта да ме држи више на селу, п то ми је у толпко грчије, што се због мене чини. Одиста ти се живот понекад чпнп пропијом. Господин Машко даје тати три тисуће рубаља годишње п све што се добнје од нарцелисања Магјеровке. Ннје ми чудно да он тражи своје властите користп у том, али кад бн остала ова погодба, ои би дошао унраво у залуд до имања. Сам му је тата казао: „На тај начин ако пожпвпм годнну дана, узећу за Кремјењ трп хиљаде, јер је Магјеровка и опако моја.“ Алн му госноднн Машко рекао да ће прп овом етању стварн паре за Магјеровку узети поверноци, ако се тата сложп са таквнм уговором, а сем тога он може жпветп још тридесет годнна а можда н внше. То је такође истина. онам да се татп овај уговор допада у основу, али се затеже да само истера внше. У свем том једина ми је утеха што ћу се, кад се иастанимо у Варшавн, чешће виђатн с тобом, мила моја Емо п с Литком. Поздравл.ам