Delo

ПАТРИЈАРХ БАРОН ЈОСПф РА-ЈАЧПЋ 415 Тако н. пј». у .Поменпку- Миллћевићеву. рекло се за Рајачпћа и ово: _да је он био човек осоонтпх својстава. Њег<»во око провићало је дубоко; његово је с-рце бпло срце Србпна патрпјјоте: њетхша је воња била гвоздена: његова је одважност била јуначка-: ну, која корист од све његове гвоздене воље и одважностп по цркву и народ. кад он њоме ни цркви нп народу није користпо онолпко. коллко се с правом очекпвало?! Рајачићева _ерпска вој вод овина~. воја је еамопо имену била српека. још је за његовог живота укинута била, због које Срби у Угарској п дан-данас- _кијају.“ У к.атшом је стању Рајачић 1842. затекао српске шксоде. у тако»вом их је после емрти евоје и оетавио. Једпно што је за време њег^во карловачка гимназија од 6 на л разреда п<:аигнута. А је ието бил«> п са свештенством и његовом напдатом. Рајачић је зна»:», у своме поменутоме нозиву. позивајући ерпеки народ у >'гарсЕ<:*ј на прилагање за свеучилиште које је хтео стнјрптп као п осгала заведења. свашм сталежу иопменне рећи. колико треба да на помемуту циљ приложи, и а±;о се нужан новал с-купи: _ла ће нам то вјечни непоколебити спомен. монутлент битп:- и нај шт<:< на ту ппљ није ништа ириложио ни «>ставио. није био нико други. него сам Рајачнћ! Еознато је. ла је Рајачнћ, уз грдан ириход <:*д даљског сиахжлука, 1849. добио из државне бдагајне у једанпут у име трошка у буни 1 "4" ■. и штете од свога спахнлука 300.0<>0 фор.: и он. поред свега тога. једпно што је за свога жнвста прил<:*жип у 1дш- : ::: — :: : д :а.де :.:нвенпије — 11 37 фор. 71 јЕ Њ. у што с-е има'у урачунатп и оних 10.0(*0 фор... шго нх : д:. д добжјенезивиостиње 1849. : :ше: -7 е :»в.. — од сидокси е и конвенпдје — _»бвештеничко-удовичко •111Ј»:»тињск<ом фонду архидијецезе кардовачт:е.“ који је фонд његовим нает'бавањем и установљен 1646 . и шт<: је 1858. дао ш .ДЈшрш^&штежхнгтшнап: ::-.у штамнарг у- .07ч" фор. 46 нов.. «од које штамиарије карловач}:;а гимназија не само да није имала ни прегЈЈевог новчпћа. нег-с* и штете. јер је штампарија смештена била у њеној кући. ол које је дотле вткла станарину. Иста је штампарнја давн' и давно престала радитн. н данас јеј нема ни трага ни гласа. ПрилБЖ»м освећења нсте штампарије 6. аирила 1ч5б., бачзкп владпка, Плат<он Атанаш;овић т сеојој здравиције пзјавпо и.ељт: _ла би шггампарпја та пвјетала п д не псетала ртином илп