Delo

Д Е Л О 416 развалнном, као што код нас понајвише 6ива“ („Срискн Дневнпк1‘ 1858. бр. 28.); н не само да се на њојзи нпје пспунпла та Платонова жеља, него се није она нспунила нн на његово.ј штампарији, „Платоновој штампарији“, којој такође давно п давно нема трага. Да ли су те две штампарпје иропале п нестале због несавесности оннх, који су дужни били њпма управљати, или су пропасти морале због тога, што су узете бпле можда „проклетим новцем“ — калуђерским новцем —; то сам Бог зна. Доста да су и оне нестале, као што је п пначе до сада све оно нестало, што је наслеђено од калуђерског новца. Рајачнћева оставнна, којаје припала народннм фондовима, пзноснла је свега 18.473 фор. 59 нов.; од које је извесну своту оставио за стипендију иод именом: „Заклада патријарха Рајачића“, која је 1899, износила 6323 фор. 27 нов.1 Сем поменуте ус-тановпо је Рајачнћ још за свога жпвота: „Закладу за манастир 8латнцу“, која је иа крају 1899. пзносила 1196 фор. 49 нов.; за манастир Гомпрје 487 фор. 92 нов.; „закладу за српску цркву у Лучанима“ (родном месту његовом), 450 ф. 25 нов. „закладу за карловачку болницу“, 376 фор. 41 нов. Остало све грдно пмање Рајачпћево — којеје морало пзносити преко једног милиона форнната — као што рекосмо, још за његовог живота нрпграбилп су његов стичевнћ, мајор Александар барон Рајачпћ, п спновац Данило барон Рајачпћ. Први је тако грабљив бно, да је п на сам дан смрти иатрп.јархове, на впше кола носио из двора кућн својој врбова дрва, — ком нак пмању већ данас скоро нема нп трага нн гласа. Рајачић је знао у своме писму од 30. августа 1841., иисатом буковинском владнцн, Евгенију Хакману, рећи за недавно умрлога мптрополита Стефана Станковића: „

Нпчим ошпбаетесја, В. II., јегда рекосте, что он — Станковнћ — нпчего великаго и уважанија особливо достојнаго во времени апостолскија паствн својеја здјелал би. Не мњу, јако остроумнју н пронпцателству Вашему убјежатн могло, јако он, сушч јешче еппскоп бачкп, в сујетје и празнословији времја и имјеније своје 1 Поеле емртп патријархове, нашло се у његовој каеп. само један дукат, а п тај се не бп нашао, да се нпје заглавпо. Готовпну је еву одпео мајор Рајачић и Данпло.