Delo

424 Д Е Л 0 хових стајаћих, иовнх хаљпна. Стојанова мајка са задигнутим пешевима од антерије клечи уз огњшпте, сјаји јој се њено срећно лице, унесено око готвења. Мајсторица, онако впсока, мирна, само час ка кујнп, час у собу иде, излазн. Нудп мајку Стојанову ракпјом, спнове подсећа да што не забораве, донесу, услуже. Покаткад из гостинске собе одшкринула би се врата, помолио се сам мајстор беле, кратко оншшане косе, пуних дугачких бркова, подбријан, са белом као снег јаком од кошуље, и чуо његов глас: — Деца! Свн би потрчали да впде шта ће, да услуже, донесу што треба. Сарајдар у собн до кујне у среди девојака. Насмејан, осветљен н са сваком се од њих шали, разговара. Алн је сад без онога мало заводног, распусничког израза на лицу, којп бп нмао кад би био тако у колу других девојака, где би, удварајућп се којој, видела се намера да хоће да је залуди, заведе. Овде ие. Као брат, друг старији, понашао се, шалио, задиркивао. Стојан, као увек, новучен, обично гледа тобож да услуша, оде послом, новуче се. Мајсторовп спновп весели, трче, дворе насмејанн, срећнп. (Ваљда што међ Софкинпм другарицама нма која н њихова, па ноћас, у весељу, пгрн...!). А нзнад свпх Софка, мајсторова кћи. У стајаћпм шалварама, новим и тешки.м од многих срмали ширита, гајтана, у мпнтану од јумбасме, са великом ннзом дуката обешеном о врат. која јој нада по прсима п беласка се, звечн, кад она нде. Развијених широких прсију, лица не тако млада, више кошчата, мека, са црним, паметним очима, она се нздваја од свих и зајапурена, срећна, што сад она поред мајке нма највише да се истиче, да слуша, она само трчкара. Црне очи од многог идења, ватре, умора, и то оног раздраганог умора, дошле јој меке, страсне, те сва гори. II Јован је гледа како она сваки час око Стојана. Ако нма што да ионосе, снђе у подрум, оде у дворпште, она њега зове. — Хајдемо Стојане! II тај њен глас, показивање пред њим како је страх саму, а како се опет, кад је он с њом, ничега не боји, — тај њен мек, прави женски глас, у том њеном показивању како је слабнја ма да је старнја од њега, био је нсказ, слатка изјава целе њене љубави према Стојану. Још сада да ]е ту н Станко Чукља, онда бп сви онн бнли.