Delo

П Е В Ц II 427 — Ти ли си мајка Стојанова? А затим њеи, једва чујан, готово угушен, једнако преплашен одговор: — Ја, дедо... Мој је син... Прво Божји, па мој. После чу се: владичина хвала о Стојану, његову певању, гласу и напослетку жеља му да га она шиље њему, да га он, сам он, владика, учи певању, чнтању, одобравање и то не њено, већ мајсторово, као да је он његов, и мајсторова заслуга што је Стојан такав. — А само, заповедај, дедо. Нека долази. Учи га. Сваког дана нека долази. — А не, — одговарао је владика. Него кад је велики празник, служба, кад он има да шта пева. Затим њено изненађење тим, таквим одликовањем, уплашен излазак из собе. Иде по кујни, а чисто забленута. После дође одлазак владичин. Испраћају га чак до капије, с фењерима, мајстор, млађи гости, сви гологлави. Затим, после његова одласка, опет трајање неко време оне утајалости, укочености, као прибирање, отресање утисака од владичине посете, док се откраве, ослободе. Почиње чешће доношење вина, нуђење, н то на силу, убрзано, као да би се што нре накнадило оно што је за време боравка владичина из умерености, поштовања, пропуштено. Почиње чешће отварање врата собннх, чак остају и отворена. Жене, девојке слободни.је н чешће улазе, излазе. Млађи, -Јован, Стојан, Сарајдар са девојкама тамо у другој собн седају, да и они, као наиослетку, вечерају. Онп би већпном стојећки, онако с ногу, да као не прекину једном започето, једва открављено весеље тамо у соби. Слушају како тамо већ почињу гласни разговори, доказивање, док би, а увек, ма где бпло, првп почео Сарајдаров отац. Чула би се одједном, прекидајући све, његова псовка, и то масна, проста, сељачка. Доказ да се већ заборавио, не стиди се жене, шуре, старог Хаџије. У том би одмах долазила из собе овамо к млађима Сарајдарова мајка као увређена, као протестујућн на тај прости, очев му поступак. Сарајдар, син му, зарадован заједно са осталима, оставља вечеру и одмах улазн оцу. II, као да ублажи материн протест на његову псовку, одобравајући, смејућк му се, ипта га у шали: — Шта то, отац? Отац му, држећи се за једну од прекрштеннх ногу, прнвлачећи је јаче к себи, изваљује се на јастук, гледа у сина, п