Delo

434 Д Е Л 0 То је у кратком прегледу хрватска политнка до берлпнског конгреса. Учињен је био покушај да се ова факта оборе детнњастим софизмима. Сам Штросмајер, херој кијевске депеше, осетљив према нацноналном одступннштву свог народа, изнео је индиректно опровржење пред знаменнтога француског публпцнсту г. Шарла Луазо-а, којн је, у свом сензацноном саетаву „Словенски Балкан н аустријскп крпзис“, усудпо се да напомене Хрватпма и ђаковачком бискупу њпхову отворепо србофилску полптику из 1869. годпне. Узалудна су та опровргавања. Њима нико не верује. Морал је у Хрватској тако писко пао, и то сваки дан сведочп очпгледним фактима. Уверавају да је Старчевићевство, — та етичка наказа Хрватства, — било у сва времена програмом хрватскога народа. Цпничнпје лажи ннје се никад износило. Сувремена иеторпја може да послужи као свечано опровржење тога цпничког изношења. Ја сам бпо учесник оног словенофнлског расцвета у Хрватској, при последњпм његовим одблесцима. 1876. годнне, у време доласка ерцхерцога Алберта у Загреб, и 1877. год. у време пада Плевне, руска хпмна, бакљада пред спомеником Јелачнћевим, заставе на домовима, одушевљенп чланци у новинама, иђаху једно другом на смену у престоници Хрватске, исказујући тиме потпуну солидарност Хрвата с програмом словенофилства и тежњама Срба. Хрватске новнне се највнше радоваху рату Србије н Црне Горе с Турском и поздрављаху српске легноне за ослобођење Босне и Херцеговнне. После берлинског конгреса наступи дубоки преврат, не само у политичком п народном програму Хрвата, већ н у самом духу тога народа. Старчевићева зараза учини пустош. У земљн тој одбацише сваку реалистичку политику, безумно одбацпше споразум с Угарском, ћоте гп1е, које бп задовољило много внше народа, што у заједнпци дају више тешкоћа управи, него што их беше у Хрватској. Утврдпше маџарскп режим, и његову партију, захваљујући теоретичном слепнлу опозицнонпх партија. У спољној полптицн поводу се за снренским гласом Андрашија и Калаја, лажљивим обећањима кабинета у Бечу и Пешти, што тражаху помоћника за своја дејства у Босни, која су имала да буду, по оној знаменнтој изреци, „паламар, укуцан у еловенско тело“. Ето каквим је помоћнпком постао народ хрватски, или боље рећи, — ново покољење хрватских политнчара.