Delo

Д Е Л 0 314 обичају, поднесу краљу честитања за нову годину. Граф Кавур је умолио краља и препоручио му да буде обазрив шта ће том прнликом рећи, и краљ је савет примио. У разговору с дипломатама био је отворен и расположен, али при том и доста лукав, па тако и у разговору с нзасланицима оба представничка дома н представннцима војске. Али кад му је представник правосуђа у поздраву ударио гласом на велика дела посвршавана у минулим годинама, он се од једном одао у самих неколико речн, пзговорених у своме пијемонтеском наречју: — Ни у новој се години неће певушити! Пошто је пријем био свршен, Кавур .је наново отишао краљу, који га је дочекао с речима: — Опростите ми, молим Вас, али ја не могох на ино. — Како и коме, Величанство? — У разговору с представницима правосуђа. Прснув у смех на то ће Кавур: — Па баш са судијама, који су по превасходству мирољубиви људи! II онда ће краљ с још већом усрдношћу: — Опростите. Слушао сам Ваш савет докле ми је било могуће; али Вас уверавам да већ више не могох. 19, Крал> међу демонстрантима. Пред рат год. 1859 Кавур се вратио из Парнза, не баш јако задовољан својнм путем, пошто је Наполеон III наваљивао на њега да прими захтев о разоружању. Пстога вечера пошто је у Турин приспео, народ му је припремио велике овацнје испод прозора његове палате. Сутра-дан је Кавур казпвао своме владаоцу о овоме догађају, и таман се спремао да му прича његове поједпностп, кад га је краљ прекинуо с осмехом: — Нзлишно је да ми казујете шта је и како све било, јер .ја то знам боље од Вас. У тренутку кад сте Ви били на балкону, ја сам био на улици с осталим светом у гомили, и довикивао сам с онима око мене: Живео Кавур! ‘20, Крал> и Мацини. Готово у нсто ово време дошао је био у Турпн п ђенерал Џироламо Улоа н био је нримљен на двору. Он је говорио краљу о његовој верн очуваној за народну ствар кроз тако дуги низ